Poštovani, pre par godina komšija je zagradio plac koji je tada kupio, i nama zatvorio put koji je jedini prilaz kuci, kojim smo se do tada služili. Ostavio nam je prolaz koliko možemo peške da prođemo. Inače, placevi su na kraju ulice. Pošto do kuće ne može da se dođe kolima i sl., a ni sa jedne druge strane ne postoji mogućnost da se kući priđe, (kuća se inace vodi na tu ulicu), zanima me šta mi po ovom pitanju možemo da preduzmemo? Koja su naša prava? Da li postoji mogućnost da nam država, odnosno njeni organi obezbede put do kuce? Koji su organi nadležni za ovo, kome da se obratim?

Poštovana,

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, br. 29/96 i „Sllužbeni. glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. zakon) u članu 53. stavu prvom predviđeno je da se odlukom suda ili drugog državnog organa stvarna službenost ustanovljava kada vlasnik jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja nepokretnosti drugog vlasnika (poslužnog dobra), kao i u drugim slučajevima određenim zakonom. Stvarna službenost jeste pravo vlasnika jedne nepokretnosti da na određeni način koristi susednu ili da zahteva od vlasnika susedne nepokretnosti da se uzdrži od određenog ponašanja.

U ovom slučaju radi se o pravu nužnog prolaza koje se ustanovljava u korist vlasnika nepokretnosti koja nema izlazak na javni put (u konkretnom slučaju Vas) i može biti pravo prolaza peške, kolima, motornim vozilom, poljoprivrednom mašinom itd. Pravo nužnog prolaza se određuje ako senepokretnost bez ustanovljene službenosti ne može koristiti ili ako bi troškovi korišćenja bili u nesrazmeri sa prihodima. Šteta tuđe nepokretnosti-nepokretnosti čijoj se upotrebi vlasnik protivi mora biti manja od koristi druge, tj.Vaše.Ovde se mora uzeti u obzir šteta koja nastaje prilikom samog prolaza bilo pešaka, nekim motornim vozilom, mašinom ali i uznemiravanje vlasnika, njegovih normalnih aktivnosti.

Odlukom suda će se, onda kada se vlasnik poslužnog dobra tome protivi, ustanoviti stvarna službenost. Sud može na zahtev vlasnika poslužnog dobra  ustanoviti i naknadu koju će vlasnik povlasnog dobra (tj. Vi) biti dužan da plati.

Za ovu vrstu zaheva nadležan je sud na čijem se području nalaze nepokretnosti povodom kojih treba ustanoviti pravo službenosti. Ukoliko se ove nepokretnosti nalaze na teritorijama za koje je nadležno više sudova, tužba se može podneti bilo kom od njih.

Ova službenost nastaje danom pravnosnažnosti presude i nju nije potrebno upisivati u zemljišne knjige. 

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)