Poštovani,
Krivičnim zakonom (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013) u članovima 103-108 je regulisana zastarelost. Razlikujemo relativnu i apsolutnu zastarelost. Postoje dve vrste relativne zastarelosti: zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja kazne. Zastarelost krivičnog gonjenja (član 103) se računa od trenutka izvršenja dela a kriterijum za određivanje dužine rokova jeste propisana kazna za učinjeno krivično delo. Pošto je doneta pravosnažna presuda ne možete se pozivati na zastarelost krivičnog gonjenja. Sa druge strane, zastarelost izvršenja kazne (član 105) počinje teći od momenta pravosnažnosti presude, a rokovi kod ove zastarelosti zavise od visine izrečene kazne i po proteku određenog roka kazna se više ne može izvršiti.
Zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti. Svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne se prekida zastarelost i tada rok počinje teći iz početka. Kako se ne bi zloupotrebljavao institut relativne zastarelosti uvedena je apsolutna zastarelost koja nastaje kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za relativnu zastarelost.
U Vašem slučaju rok zastarelosti izvršenja kazne zatvora do godinu dana iznosi dve godine od osude, tj. od dana pravosnažnosti presude kojom je kazna izrečena (kod Vas se računa od apelacione pravosnažnosti), pa se možete pozvati na nju. Dok je za apsolutnu zastarelost potrebno četiri godine od pravosnažnosti presude.
U nadi da smo Vam bili od pomoći, srdačno Vas pozdravljamo.
(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije “Pro Bono”)