Poštovani molim vas za savet. Moj maloletni sin je bio sa nekim društvom koje je izvrsilo krivično delo razbojništva, tuče i krađe.On lično nije učestvovao u krivičnom delu, nego je vebalno pokušao da spreči. Posle učinjenog krivicnog dela je otišao kući i nikom ništa nije rekao. Posle nekoliko dana ga je policija privela. U policiji mi je rečeno da on licno nije učestvovao u krivičnom delu, ali mu je napisana krivična prijava u kojoj se tereti po članu 206. stav 1 Krivičnog zakona. Moje pitanje glasi: Da li neko može biti optužen a krivično delo u kojem nije lično učestvovao, a bio je posmatrač i da li se u ovom slučaju moj sin može optužiti kao saučesnik. Unapred hvala

Poštovani,

Prilikom analize Vašeg pitanja imali smo u vidu Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013)

Da bi neka radnja bila krivično delo neophodno je da se ona može određenom licu pripisati u krivicu. Eventualna krivica se utvrđuje u krivičnom postupku, a do tada prema licu važi pretpostavka nevinosti.

Krivično je odgovoran onaj učinilac koji je izvršio radnju koja je u zakonu predviđena kao krivično delo (u konkretnom slučaju se misli na krivično delo razbojništva), koja je protivpravna i koja mu se može pripisati u krivicu.

Krivični zakonik članom 206 stavom 1 predviđa:

Ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

Ako je ovo delo učinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. Ako vrednost oduzetih stvari ne prelazi iznos od pet hiljada, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, kazniće se zatvorom do tri godine.

Saučesništvo (saizvršilaštvo)

Nije svako učestvovanje saučesništvo u krivičnopravnom smislu. To učestvovanje se može manifestovati u više oblika, pa tako, počev od običnog pasivnog posmatranja ili odobravanja vršenja krivičnog dela, pa do glavne uloge u ostvarenju krivičnog dela. Ukoliko su radnje po intezitetu slabe forme učestvovanja, gde se ne može govoriti o saučesništvu, pa kao takve ne zaslužuju da budu obuhvaćenje kriminalnom zonom.

Pod saučesništvom se podrazumeva ostvarenje krivičnog dela od strane više lica. Saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)