Poštovani, Moj suprug je pre nešto manje od dve godine dao 500 evra kaparu bez priznanice za stolariju, coveku koji ima registrovanu stolarsku radnju, a koji nije do dana današnjeg napravio istu. Novac ne želi da vrati, niti želi da postupi po dogovoru. Vrlo je bezobrazan, pravi se lud, vredja, preti policijom i jednostavno neće da sarađuje. Nismo prvi koje je prevario na sličan način. Novac mu je dat u prisustvu tri punoletna člana naše porodice i sa njim je bila njegova venčana supruga, koja se takođe ponaša kao i on. Vrlo je drzak kada ga sretnemo, ruga se i izazaziva da ga neko od nas udari. Kako je najbolje da postupimo u ovom slučaju? Unapred hvala na odgovoru!

Poštovana,

Na osnovu člana 79. stava 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“ br. 1/2003 – Ustavna povelja), ako je u trenutku zaključenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu količinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zaključen (kapara), ugovor se smatra zaključenim kad je kapara data, ako nije što drugo ugovoreno. Na osnovu člana 80. stava 2. istog zakona  ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće, ili tražiti naknadu štete i vraćanje kapare, ili tražiti vraćanje udvojene kapare. U stavu 3. ovog člana stoji da u svakom slučaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja. Iz priloženog jasno vidite koje su Vaše mogućnosti.

Vaše pravo možete ostvariti tužbom. Na osnovu člana 192. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2011 I 49/2013 – odluka US), tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Na osnovu člana 98. istog zakona tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose se u pisanom obliku (podnesci). Kao dokaze navešćete svedoke.

Tužbu bi trebalo da podneste nadležnom sudu. Mesna nadležnost se određuje na osnovu člana 39. Zakona o parničnom postupku i u njemu je navedeno da je za suđenje opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište. Kao i da ako tuženi nema prebivalište u Republici Srbiji niti u nekoj drugoj državi, opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi ima boravište.

„E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)“