Poštovana,
član 286 Zakona o krivičnom postupku (‘’Sl. glasnik RS’’, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 I 45/2013) se odnosi na ovlašćenja policije da ukoliko procene da postoje osnovi sumnje da je izvršeno neko krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere kako bi pronašla učinioca krivičnog dela, zatim da se to lice ili njegov saučesnik ne sakrije ili ne pobegne kao i da obezbede tragove i predmete koje mogu poslužiti kao dokaz. Takodje mogu prikupljati obaveštenja koja bi im mogla biti od koristi za vodjenje krivičnog postupka. Pa u tom cilju oni mogu tražiti obaveštenja od gradjana, da pregledaju prevozna sredstva, putnike i prtljag, zatim ograniče kretanje na odredjenom prostoru najduže 8h, zatim vrše identifikaciju lica i predmeta, da raspišu potragu za lice i predmetima, zatim da preduzimaju druge potrebne radnje i mere. O preduzetim radnjama i merama sastavlja se zapisnik ili službena beleška ako može biti od interesa za krivični postupak. Dok se u članu 288. Zakona o krivičnom postupku navodi kako policija može pozivati gradjane kako bi prikupila obaveštenja. U pozivu se mora naznačiti razlog i svojstva u kojem se ta lica pozivaju. Prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo upozoreno na to. Tako da ovi članovi na koje se pozvao jeste radi upozorenja lica da na to ima pravo po samom zakonu a što se tiče samog značaja kod sudije nije ništa drugo već da je policija postupila u skladu sa samim zakonom.
E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)