Poštovani,
Kada je u pitanju obaveza plaćanja poreza na imovinu, do stupanja na snagu izmena Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US i 47/2013) bila je moguća takozvana potpuna amortizacija nakon nešto manje od 70 godina postojanja stambenog objekta, i to tako što se vrednost objekta u odnosu na koju se određivao porez svake godine umanjivala za po 1,5% što je posle malo manje od 70 godina dovodilo do umanjenja od 100% čime je prestajala obaveza plaćanja poreza na imovinu. Izmenama ovog Zakona, međutim, u članu 5 stav 2 Zakon navodi sledeće „Vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana, osim zemljišta, može se umanjiti za amortizaciju po stopi do 1% godišnje primenom proporcionalne metode, a najviše do 40%…“
Ovim je faktički rečeno da je upotrebni vek stambenih objekata neograničen, i da se porez na imovinu plaća i za neupotrebljive objekte, sve dok fizički oni postoje.
Pored toga, kao što vidite, i ranije je bilo nemoguće da nakon roka kraćeg od otprilike 70 godina prestane obaveza plaćanja poreza na imovinu, a 25 godina je za to i tada bio kratak period, tako da ta informacija sa više aspekata nije tačna.
E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)