Poštovani, imao sam saobraćajni udes u kojem sam odgurnuo pešaka i on je pao. To se dogodilo tako što se pešak kretao desnom stranom, ivicom kolovoza. Ja sam ga sustigao i želeći da ga obiđem u većem luku pokušao sam da pomerim kola u levu stranu. Pošto je bio klizav kolovoz, led prekriven snegom, kola su se zanela i gurnula pešaka na bankinu gde je pao. Po nalazu lekara dobio je lake povrede nagnječenja, tako da je proveo desetak dana u bolnici, bez terapije, u cilju praćenja stanja i otpušten bez posledica po zdravlje. Nisam bio pod uticajem alkohola. Ostao sam na licu mesta događaja i sačekao patrolu. Kola su bila registrovana i osigurana. Na poziv javnog tužioca nismo se nagodili jer je tražio odštetu od XXX din, a ja to nisam prihvatio. Ponudio sam mu da naplati odštetu od osiguranja, a ja da platim kaznu za prekšaj u iznosu od XXX din. Nije to prihvatio pa će slučaj otići na sud. Pitanja 1. Šta mogu da očekujem od suda, kakvu presudu, visinu novčane i vremenske kazne za saobraćajni udes? 2. Da li on može od mene da naplati putem suda i odštetu obzirom da može da je naplati od osiguranja, a imajući u vidu i njegovo saučesništvo koje se ogleda u nepravilnom kretanju, desnom stranom kolovoza na otvorenom putu?

Poštovani,

Izvršili ste krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289, stav 3, Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013)  iz nehata. U pitanju je delo koje se goni po službenoj dužnosti, pa Vam je stoga bila predočena mogućnost nagodbe. Kako se sa tužiocem niste dogovorili o nagodbi, protiv Vas će biti nastavljen postupak.

Učinilac ovog krivičnog dela će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Olakšavajuće okolnosti su to što niste imali alkohol u krvi, što ste ostali na mestu događaja i sačekali policiju, to što niste pobegli, lakše povrede koje je zadobio pešak, registrovan i osiguran auto, to što se pešak kretao desnom stranom kolovoza, klizav put…

Nemate minimalnu i maksimalnu  visinu naknade štete, njenu visinu uvek određuje sud u vreme donošenja presude, ceneći okolnosti svakog konkretnog slučaja.

Pošto je u Vašem slučaju automobil bio registrovan (važeća polisa osiguranja) te troškove ( lečenja ako ih je bilo, troškove nabavke lekova i slično) bi u svakom slučaju trebalo da plati osiguravajuće društvo.

Oštećeni može da traži naknadu i od osiguravaoca i od osiguranika, s tim sto osiguravalac odgovara do visine osigurane sume, a osiguranik (štetnik) neograničeno. To je propisano Zakonom o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna Povelja)  i drugim zakonima koji su u vezi osiguranja.

Oštećeni može tražiti ili zahtevati naplatu od obe strane, ali ne može se i naplatiti od obe strane, jer će u tom slučaju biti tužen po osnovu duple isplate.

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)