Poštovani , imam XX godina, jedino sam dete iz prvog braka moga oca. Iz drugog braka moj otac ima još jednu kćer koja je maloletna, XX godina. Njena je majka, moja maćeha, njen zakoski zastupnik. Otac je umro 2001. godine, obzirom da nije imao imovinu na svoje ime, nije niko pokretao ostavinski postupak. Kada je baba, koja je živela sama, odnosno sa mojim ocem u periodu između njegova dva braka, tacnije od 1980-2000, umrla 2011. godine, ja sam pokrenula ostavinu na babinu imovinu. Imam strica, koji je napustio roditeljski dom oko svoje 20godine, sada ima XX godina. Danas je na ročistu pokazao ugovor o doživotnom izdržavanju sačinjen 2002. godine i testament kojim nasleđuje grobno mesto na kome je sahranjen moj otac. Stan je uknjizio, pre ostavinskog postupka, na svoje ime. Jasno vam je da nismo u dobrim odnosima, pa je jako iznenađen što sam uopšte pokrenula ostavinu. Sve je ostavila njemu, sestra i ja nismo pomenute, zapravo kao da moj otac nije ni postojao. Da li je imam neka prava na nužni deo? Je l’ postoji mogućnost obaranja tog ugovora?

Poštovana,

Vi, kao i ostali nužni nalsednici imate pravo na nužni deo iz zaostavštine Vaše babe, odnosno na novčanu protivvrednost nužnog dela. U nužne naslednike ZAKON O NASLEĐIVANJU (‘’Sl. Glasnik RS’’, 46/1995 i 101/2003) uključuje ostaviočeve: potomke, usvojenike i njihove potomke, supružnika, roditelje, usvojioce, braću, sestre, dedove, babe i sve ostale pretke. Pod nužnim delom ZAKON O NALSEĐIVANJU (‘’Sl. Glasnik RS’’, 46/1995 i 101/2003) smatra, deo zaostavštine kojom zaveštalac ne može raspolagati, odnosno deo koji pripada najbližim pripadnicima njegove porodice uprokos drugačijoj ostaviočevoj nameri koja može biti izražena kroz testament. Dakle, Vi imate pravo na nužni deo koji čini  ½ zakonskog dela, a što u Vašem slučaju čini 1/8 grobnog mesta.

Međutim morate imati na umu da Vi, kao i ostali nužni naslednici nećete imati pravo na nužni deo iz onog dela njene zaostavštine koja je obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Dakle, sve ono što je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju pripada isključivo dužniku izdržavanja, odn. Vašem stricu.

Što se tiče mogućnosti obaranja tog ugovora, čl. 203 ZAKONA O NASLEĐIVANJU (‘’Sl. Glasnik RS’’, 46/1995 i 101/2003) kaže da sud može na zahtev zakonskih naslednika poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao neizvesnost za davaoca izrdžavanja. Pri tom morate imati u vidu da poništaj možete zahtevati u roku od godinu dana od saznanja za ugovor a najkasnije u roku od tri godine od smrti primaoca izdržavanja odn. Vaše babe. Međutim obratite pažnju, ukoliko ste saznali za ugovor još za vreme njenog života onda je rok od godinu dana za podnošenje zahteva za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju već prošao.

Po ovom osnovu zakonski naslednici mogu zahtevati poništaj ukoliko je neposredno nakon zaključenja ugovora došlo do smrti poverioca izdržavanja što kod Vas nije slučaj s obzirom da ste naveli da je od trenutka kada je majka Vašeg oca zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa Vašim stricem do trenutka njene smrti prošlo 9 godina. Međutim morate saznati pod kakvim je uslovima ona zaključila ugovor sa Vašim stricem odn. kakvo je bilo njeno zdravstveno stanje u trenutku zaključenja ugovora jer ukoliko je ugovor zaključen u uslovima kada je bilo izvesno da predstoji njena smrt onda ipak možete po ovom članu zahtevati poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju.

Isto tako, Vi imate pravo na raskid ugovora zbog neizvršavanja ugovornih obaveza ukoliko imate saznanja i dokaze da Vaš stric, davalac izdržavanja nije ispunjavao obaveze na koje se obavezao ugovorom o doživotnom izdržavanju, bez obzira na činjenicu da Vaša baba nije podnela za života takvu tužbu.

To što se Vaš stric upisao kao vlasnik nepokretnosti obuhvaćenih ugovorom o doživotnom izdržavanju takođe može biti osporeno ukoliko uspete u eventualnom sporu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Da biste ga sprečili da predmetne nepokretnosti otuđi potrebno je da u tužbi zahtevate i određivanje privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja.

E-Klinika „Pro Bono“ i  Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)