Poštovani, bojim se da je moja situacija malo komplikovanija pa se unapred izvinjavam na obimnosti. U braku sam X godina, imam dvoje dece, jedno od X godine, drugo od X. Živimo u kući koju su meni ostavili roditelji. Pošto je bila neuređena mi smo je zajednički uredili. Moje pitanje je da li moj suprug ima pravo da traži i deo nekretnine ili samo polovinu novca koji je uložio pošto sam ja više uložila od njega? Na koji način mogu to dokazati i da li je to neophodno? I onda ostaje pitanje dece, ukoliko se mi ne budemo složili koje su moje šanse da dobijem puno starateljstvo nad decom? Unapred hvala na pomoći i savetu.

Poštovana,

Pre svega, želimo da Vas posavetujemo da pokušate, ako je to moguće, da postignete međusobni dogovor o podeli zajedničke imovine i vršenju roditeljskog prava i da nakon toga podnesete zajednički predlog za sporazumni razvod braka jer je postupak u tom slučaju neuporedivo kraći i jeftiniji.

Što se tiče Vašeg prvog pitanja koje se odnosi na imovinu, Porodični zakon propisuje da imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka, kao i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu (član 168. PZ-a). Međutim, član 170 istog zakona propisuje da drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika. Ako je, pak, tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu. Dakle, odluka suda u konkretnoj situaciji će zavisiti od činjenice u kojoj meri je došlo do uvećanja vrednosti nekretnine što će biti predmet dokazivanja u parničnom postupku.

Kada je u pitanju vršenje roditeljskog prava, sud će odluku doneti na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i mišljenja Centra za socijalni rad rukovodeći se najboljim interesom deteta kao osnovnim i najvažnijim kriterijumom. Uzeće se u obzir okolnosti kao što su želja deteta i roditelja, zdravstvene i imovinske prilike roditelja, uzrast deteta, čak i karakterne osobine deteta i roditelja. Ne možemo prejudicirati sudske odluke, ali kada je reč o deci predškolskog uzrasta sud najčešće procenjuje da je u najboljem interesu deteta da ostane s majkom.

S poštovanjem,

MLADI PRO BONO