Poštovana,
Na osnovu navedenih podataka proizlazi sledeće činjenično stanje:
Pod pretpostavkom da ne postoji testament ostavioca, imamo tri zainteresovane strane u odnosu na zaostavštinu po samom zakonu:
1.Vaša maloletna kćerka koja reprezentuje tj. predstavlja svog oca odnosno sina ostavioca
2.Maloletni sin ostavioca
3.Supruga ostavioca-postupak za poništenje braka u toku.
Na osnovu Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) člana 9. utvrđen je da prvi nasledni red ostavioca čine ostaviočevi potomci i bračni drug koji nasleđuju na jednake delove. Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi-njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (ostaviočevi unuci, u ovom slučaju Vaša kćerka)- član 10. Zakona o nasleđivanju.
Na osnovu člana 22. istog zakona određuje se kada bračni drug gubi pravo na nasleđivanje – stav dva kaže „ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka“. Ako nadležni organ poništi brak u postupku koji je, po Vašim navodima, u toku – supruga gubi pravo na nasleđivanje. ( Porodični zakon („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon) stav 34.)
Po članu 64. Porodičnog zakona dete koje nije navršilo 14. godinu života može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava, pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze i pravne poslove malog značaja, a roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (član 72. istog zakona). To znači da ste Vi zakonski zastupnik svoje kćerke- dužni ste na osnovu zakona da učestvujete u postupcima, sklapate pravne poslove, postupate u interesu deteta. Isto tako i u ostavinskom postupku. Prisustvujete ročištima po pozivu suda, dajete naslednu izjavu, učestvujete u raspravi- sve u ime Vašeg deteta.
Ostavinski sud može u toku celog postupka, na predlog zainteresovanih lica (u ovom slučaju Vas kao zakonskog zastupnika veše kćerke) ili po sopstvenoj inicijativi narediti preduzimanje mera za obezbeđenje zaostavštine – član 104. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012 i 45/2013 – dr. zakon). Na raspolaganju su: popis i procena zaostavštine, predaja ostaviočevih stvari na čuvanje poverljivom licu ili u sudki depozit, eventualno postavljanje privremenog staraoca zaostavštine po proceni suda.
Ostavinski sud ima tri osnovna zadatka: 1. da utvrdi sastav zaostavštine, 2. da utvrdi osnov nasleđivanja i 3. da utvrdi ko su naslednici i njihove nasledne delove. Postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. Za raspravljanje zaostavštine ostavinski sud određuje ročišta i poziva zainteresovana lica. Vi kao zakonski zastupnik kćerke imate pravo prisustva ročištima, i davanja nasledne izjave u njeno ime, a ukoliko se ne odazovete pozivu na ročište i ukoliko ne date naslednu izjavu primeniće se zakonska pretpostavka o prihvatanju nasleđa. Sud će o naslednim pravima zainteresovanih lica odlučiti prema podacima kojima raspolaže. Dužnost je suda da ispita sva pitanja od značaja koja se odnose na zaostavštinu, naslednike, pravo i veličinu naslednog dela.
Zakon nalaže ostavinskom sudu da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke na parnicu ili na postupak pred organom uprave ako među strankama postoje sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo,o čemu će stranke biti podobno obaveštene.I u ovom slučaju podrazumevano je da istupate u ime Vašeg maloletnog deteta i da se efekti preduzetih radnji odnose na nju.
Pošto se u ostavinskom postupku utvrdi koja imovina sačinjava ostaviočevu zaostavštinu i koja lica ispunjavaju uslove da postanu naslednici ostavioca sud će doneti rešenje. U samom rešenju se utvrđuje šta čini zaostavštinu, ko su naslednici, veličinu nasledničkog dela, sudske troškove koji padaju na teret naslednika, pouku o pravnom leku. Naslednička zajednica (ustanovljena rešenjem suda) predstavlja zajednicu svih naslednika koji raspolažu jednim idealnim delom zaostavštine (jedna trećina ako postoje tri sanaslednika ili jedna polovina ako postoje dva i sl.), i zajedno upravljaju celinom, dok se ne izvrši deoba na zahtev bilo kog naslednika. Nasleđenom imovinom deteta do punoletstva upravljaju u korist deteta njegovi roditelji a „upravljanje“podrazumevasveakte administracije koji su potrebni za očuvanje, iskorišćavanje i unapređenje imovine, raspolaganje plodovima i dohotkom, otuđenje stvarima i pravima manje vrednosti.
E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)