Moja je situacija jako komplikovna pa vas molim za pomoć. Imam dvoje dece sa suprugom koji me je ostavio 1992. godine i otišao je u Nemačku na posao. Određeno vreme (jednu godinu) mi se javljo i slao novac za izdržavanje dece. Međutim to je prestalo i više se nije oglasio sve do pocetka 2008. godine. Pošto smo svi bili uzrujani, a moja deca već odrasla, nisu želela razgovarati sa njim. Sad nas zove i preti nam da napustimo kuću koju smo zajedno izgradili, govoreći da je to njegovo lično vlasništvo (pošto ja u to vrijeme nisam bila u radnom odnosu), pa me interesuje koja su moja prava na imovinu i prava naše djece? Još ću da napomenem da se mi nikada nismo razveli.

Poštovana,

U braku paralelno postoji režim odvojene imovine bračnih drugova i režim zajedničke imovine.

Na osnovu člana 168. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon), u odvojenu imovinu spadaju: imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka; Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Svaki supružnik slobodno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.
Vaša kuća ne spada ni u jednu od ovih oblika odvojene imovine tako da Vaš suprug nema pravnog osnova da Vas tera iz kuće.
Međutim, u zajedničku imovinu spada, na osnovu člana 171. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon), imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Ovu odrednicu „radom“ ne treba shvatiti doslovno, jer se pod njom podrazumeva kako rad koji donosi zaradu, tako i rad kojim se drugom bračnom drugu omogućuje ili olakšava sticanje zarade. Takodje se pod „radom“ podrazumevaju sve one radnje kojima se doprinosi očuvanju te zajedničke imovine. Iz priloženog možete videti da Vi i tek kako imate prava na tu kuću, naročito zbog toga što ste je 16 godina održavali, još ste pored toga izdržavali decu kao samohrana majka.

S obzirom da zajedničkom imovinom supražnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno (član 174. stav 1. Porodičnog zakona), Vaš muž a ni V niste u mogučnosti da donosite bilo kakve odluke o zajedničkoj imovini samostalno. Kako biste se što pre pravno obezbedili i ogradili od pretnji Vašeg muža, moj savet bi Vam bio da pristupite deobi zajedničke imovine.

Deobu možete izvršiti sporazumno, a u slučaju da to ne uspe, ostaje Vam mogućnost sudske deobe (član 180. stav 1. Porodičnog zakona). Prilikom deobe biste se obavezno pozvali na isti ovaj član, samo stav 2. koji kaže: „Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine„
U slučaju sudske deobe, možete se pozvati i na sledeće članove Porodičnog zakona:
– član 183. stav 1. „Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo„

– član 185. „Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo“
Vaša deca iz cele stvari imaju samo pravo da Vas naslede.
Iz izloženog možete zaključiti da Vaš muž nema nikakvog pravnog osnova da Vas tera iz kuće, tako da se na pretnje tog tipa nemojte ni obazirati. Ako želite potpuni mir, uradite deobu.
Za slučaj da Vam muž šalje pretnje drugog tipa (da će Vam nauditi itd.) možete se obratiti policiji ili Centru za socijalni rad.

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)