Poštovani,
Prilikom analize Vašeg pitanja imali smo u vidu Zakon o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) i Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, “Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 – dr. zakon)
Pravo naslednika na zaostavštinu ne zastareva. Međutim, ovim pravom se ne dira u pravila o održaju (Zakon o nasleđivanju član 221).
Pravo na stvari koje čine zaostavštinu, supruga i kćerka Vašeg oca mogli su steći i održajem, ukoliko su savesni i zakoniti naslednici. Vreme potrebno za sticanje svojine održajem je tri godine za pokretne, odnosno deset godina za nepokretne stvari, a vreme počinje teći od dana otvaranja nasleđa. Naše pravo predviđa pretpostavku savesnosti, što znači da bi se eventualna nesavesnost morala dokazati.
Ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.
Vaše pravo na nužni deo će postojati samo u slučaju da je postojao testament. U suprotnom Vi ste zakonski naslednik prvog naslednog reda, prema čemu je Vaš nasledni deo jednak delu preostalih naslednika ( u ovom slučaju supruge i kćerke Vašeg oca).
E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)