Poštovani, krivično delo koje ste opisali u Vašem pitanju, može se okarakterisati prema Krivičnom Zakoniku ( “Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr.,107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009,121/2012 i 104/2013) kao krivično delo krađe ili krivično delo sitne krađe (koje, u stvari, predstavlja privilegovani oblik krađe), u zavisnosti od visine vrednosti ukradene stvari (ogledala).
Krivično delo krađe, Krivični Zakonik definiše kao oduzimanje tuđe pokretne stvari od drugog, u nameri da se prisvajanjem te stvari sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist i za to predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine.
Međutim, ukoliko vrednost ukradene stvari ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, krađa će se smatrati sitnom.
Za delo sitne krađe, Krivični Zakonik predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do šest meseci.
Naime, postoji jedno pravilo predviđeno KZ- om, a to je da će se na učinoca krivičnog dela primeniti onaj zakon koji je važio u vreme kada je krivično delo izršeno.
To bi značilo, da se po kasnije donetom zakonu (kasnije – u smislu, po zakonu koji je stupio na snagu nakon zakona koji je važio u momentu izvršenja krivičnog dela) može odgovarati samo ukoliko je taj zakon blaži po učinioca krivičnog dela.
Ovo Vam napominjemo iz razloga što iz Vašeg pitanja nemamo informaciju o tome kada je krivično delo izvršeno, a 1. januara 2013. godine stupila je na snagu promena u Krivičnom Zakoniku koja je nekadašnji iznos od 15.000 dinara koji je bio predviđen kao iznos do kog se krađa smatrala sitnom, sada umanjila na iznos do 5.000 dinara. Vrednost ogledala je ta koja će presuditi da li se radi o krivičnom delu krađe ili sitne krađe, a kao što ste videli, K. Zakonik ne predviđa istu kaznu za ova dela.
Dakle, ukoliko ste krivično delo izvršili pre 1. januara 2013. godine, a vrednost ogledala ne prelazi iznos od 15.000, to će se okarakterisati kao sitna krađa.
Ukoliko ste krivično delo izvršili nakon 1. Januara 2013. godine, kako bi se učinjeno delo okarakterisalo kao delo sitne krađe, vrednost ogledala ne sme preći iznos od 5.000, a ukoliko prelazi tu vrednost, to će okarakterisati kao krađa, a ne kao sitna krađa.
Kada sud učiniocu krivičnog dela odmerava kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, ima u vidu svrhu kažnjavanja i uzima u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. Pri odmeravanju novčane kazne, sud posebno uzima u obzir i imovno stanje učinioca.
Napominjemo Vam da pijanstvo ne isključuje krivicu, a samim tim i odgovornost.
U takvim situacijama se krivica ne utvrđuje u momentu izvršenja krivičnog dela, već u momentu pre nego što ste se doveli u “pijano stanje”, te ako sud oceni da ste pre nego što ste se doveli u “pijano stanje” bili svesni dela i hteli da izvršite delo, onda “pijanstvo” neće uticati na kaznu u smislu da će je “umanjiti”, a ukoliko sud oceni da niste takvu nameru imali dok se niste “napili”, može biti da će to povoljno po Vas uticati na visinu kazne. Napominjemo da sve to zavisi od okolnosti slučaja i prvenstveno ocene suda.
U Vašem slučaju, postoji mogućnost da će sud izreći meru upozorenja, odnosno uslovnu osudu ili sudsku opomenu. Svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.
(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije “Pro Bono”)