Poštovanje, molim vas da mi odgovorite precizno. Živela sam sa vanbračnim partnerom XX godina i u zajednici smo stekli vikendicu koja se vodi na njegovo ime i napravili kuću od XXX kvadrata na njegovom nasleđu to jest na njegovom placu. On ima sina i unuke od sina i čim je umro istog dana su me isterali iz kuće. Koja su moja prava? Ja sam bila zaposlena i svim majstorima za vreme gradnje sam kuvala ručkove, nekada se čekala moja plata da se isplate majstori. Nisam bila prijavljena na toj adresi a imam dosta svedoka koji bi svedočili u moju korist. Unapred hvala.

Poštovana,

S obzirom na činjenice iznete u Vašem pitanju potrebno je konsultovati odredbe Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 18/2005 i 72/2011) o zajedničkoj i posebnoj imovini vanbračnih partnera. Prema članu 191. Zakona, imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pod zajedničkom imovinom zakon još smatra i imovinu stečenu igrama na sreću, stvari kupljene od zajedničke imovine, prihode od zajedničke imovine, imovinu stečenu korišenjem prava intelektualne svojine (autorska i pronalazačka prava).

Zajedničku imovinu razlikujemo od posebne imovine po tome što je posebna imovina ona koju je supružnik ili vanbračni partner stekao pre sklapanja braka odnosno pre ulaska u vanbračnu zajednicu, kao i tokom nje ali nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava (čl. 168).

Dakle, da bi se vikendica i kuća smatrale zajedničkom imovinom potrebno je jedinstvo Vašeg i partnerovog rada u njenom sticanju i postojanja zajednice života između vas u tom trenutku. Pod radom se podrazumeva ne samo onaj koji donosi neposrednu zaradu tj. platu kao u Vašem slučaju, već i rad u obavljanju kućnih poslova, pružanje moralne podrške partneru itd. Drugim rečima svaki Vaš doprinos u stvaranju i održavanju imovine (vikendice i kuće) se vrednuje.

Postojanje zajednice života u smislu zajedničkog stanovanja, deljenja emotivnih, ekonomskih i drugih potreba, u vanbračnoj zajednici nije lako utvrditi ali Vam u tome mogu biti od koristi svedoci.

Vlasnici zajedničke imovine ste Vi i Vaš vanbračni partner i to podjednako tj. zakonska je pretpostavka da imate jednake udele u imovini. Međutim, prema Zakonu, ukoliko neko od supružnika ili vanbračnih partnera smatra da mu pripada veći udeo u zajedničkoj imovini, ima pravo od suda zahtevati da to utvrdi. Veći udeo jednog supružnika ili vanbračnog partnera u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Veći udeo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života u braku.

To što je vikendica upisana samo na ime Vašeg vanbračnog partnera neće biti problem jer se prema članu 176. Porodičnog zakona smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika ili vanbračna partnera i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika ili vanbračnih partnera o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika ili vanbračnih partnera na nepokretnosti odlučivao sud.

Kako je Vaš vanbračni partner umro, njegov udeo se automatski prenosi na njegovog sina kao naslednika s tim da zajednička imovina i dalje postoji. To znači da ste Vi i dalje vlasnik a da je na mestu Vašeg vanbračnog partnera sada njegov sin.

Kako je zajednička imovina vid zajedničkog vlasništva nad imovinskom celinom kao skupom raznovrsnih stvari, bez izvršene deobe nije moguće odrediti koliki je Vaš konkretni deo u njoj. Dakle, da biste došli do Vašeg dela i ostvarili svoja prava morate izvršiti deobu zajedničke imovine. Moguća je sporazumna i sudska ukoliko nema dogovora. Kao konkretni modaliteti deobe mogući su: 1) prelazak iz zajedničke imovine u režim susvojine, određivanjem visine udela; 2) realna deoba, tako što će neke stvari pripasti u isključivu svojinu Vama, a neke sinu Vašeg vanbračnog partnera; 3) deoba uz isplatu, gde će stvari pripasti jednom od zajedničara a drugom će njegov deo biti isplaćen u novcu. Prilikom sudske deobe sud će prvo poći od pretpostavke da je Vaš i udeo Vašeg vanbračnog partnera jednak ali Vi imate pravo da dokažete da je Vaš deo veći npr. usled veće zarade, vođenja domaćinstva, i svakog drugog doprinosa njenom sticanju i očuvanju.

E-Klinika “Pro Bono” i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije “Pro Bono”)