Poštovana,
U našem važećem Porodičnom zakonu (Porodični zakon, „Sl. Glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon) ne postoji izričito navedena obaveza vernosti. Tužbu za razvod braka možete podneti „ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se ne može ostvarivati zajednica života supružnika“ (član 41 Porodičnog zakona Republike Srbije). Vi imate pravo da podnesete tužbu za razvod braka ali preljuba neće imati uticaj na neka posebna prava ili obaveze. Tužbu podnosite sudu na čijem području ste imali poslednje zajedničko prebivalište, odnosno u nedostatku prebivališta boravište (član 48 Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US i 74/2013 – odluka US)).
Što se tiče vršenja roditeljskog prava, Vi možete da ga vršite samostalno samo na osnovu odluke suda. Sud tu odluku može doneti:
1) ukoliko niste zaključili (sa vašim suprugom) sporazum o vršenju roditeljskog prava
2) ukoliko ste zaključili sporazum ali sud smatra da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta
3) ukoliko ste zaključili sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava a sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
(član 77 Porodičnog zakona).
Roditelj može u potpunosti biti lišen roditeljskog prava jedino ako zloupotrebljava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava – ako ga napusti, zlostavlja, podstiče na vršenje krivičnih djela, itd. – (član 81 Porodičnog zakona), a koliko sam shvatila to kod Vas nije slučaj. Znači, odluku o vršenju roditeljskog prava može doneti samo sud imajući u vidu najbolji interes deteta.
Imovina supružnika može biti posebna (ona koju su stekli pre zaključenja braka, ona koja je stečena u braku poklonom, nasleđem i ona stečena na osnovu izvršene deobe zajedničke imovine) – član 168 Porodičnog zakona – i zajednička (imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja bračne zajednice) – član 171 Porodičnog zakona. Prilikom deobe zajedničke imovine osnovni princip je pretpostavka jednakih udela (oba bračna druga dobijaju po 1/2), ali je moguće da sud odluči i drugačije u zavisnosti od doprinosa bračnih drugova (visina prihoda, stepen međusobne pomoći, staranje o deci, način vođenja poslova domaćinstva, itd.) – član 180 Porodičnog zakona. Što se tiče dugovanja, bračni drugovi za zajedničke obaveze (obaveze koje su preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku i obaveze koje po opštim propisima terete oba bračna druga) odgovaraju solidarno (član 187 Porodičnog zakona). Kao što ćete deliti zajedničku imovinu, tako ćete deliti i zajedničke obaveze. Naravno, to je pravilo, a sud može drugačije odlučiti (npr. o procentu) uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti. Ukoliko sud odluči da veći udeo u sticanju zajedničke imovine dodeli jednom od supružnika, taj udeo će se utvrditi u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života (član 180 Porodičnog zakona). Naravno, ukoliko ste imovinske odnose uredili bračnim ugovorom, time ste isključili zakonski režim (član 188 Porodičnog zakona).
E-Klinika “Pro Bono” i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije “Pro Bono”)