Postovani, u braku sam sa svojom suprugom X godina, imamo jedno dete starosti X godina i X meseci. Poslednjih X meseca su jako tezak period za nas i supruga je poželela da se razvede. Živimo u kuci njenog oca u koju smo zajedno ulagali i to od stana koji sam prodao i svog dela koji sam dobio od svoje majke. Ja sam prijavljen na adresi stanovanja stana koji sam prodao a u ovoj kuci živimo zadnje X godine i nisam prijavljen na tu adresu, da li je to problem? Ulagao sam od fasade, grejanja, namestaja i ostalog. Žena je podnela prijavu za psihičko maltretiranje i pozvala se na član 194 (nasilje u porodici), gde sam dao izjavu kao građanin. Izjavila je da ne može više da živi sa mnom u istoj kuci. Nikad je nisam fizički maltretirao a imali smo samo verbalne duele gde sam pokusavao da doprem do nje rečima i pokažem joj da je razvod loša opcija za našu porodicu. U braku sam podigao i potrošački kredit i taj novac sam najvećim delom ulozio u kuću. Supruga mi je ponudila da se sporazumno raziđemo pa se sa tim obraćam za savet. Šta me zanima: 1.Ukoliko se sporazumno razvedemo kakva su moja prava što se tiče imovine i ko je dužan da otplacuje kredite? 2.Kome pripada dete (ja sam zaposlen ,supruga ima svoju kompaniju), ja nemam svoj stan, ziveo bih privatno? 3.Da li je pametnije razvesti se sudskim putem ili sporazumno, gde ću pre dobiti svoja prava i koliko mogu da izvučem sa finanskijske strane (otplata kredita i ostalo, podela imovine)? 4.Kolika je alimentacija za dete (procenat od plate) i da li krediti koje otplaćujem i stan u kome bih živeo privatno ulaze kao olakšavajuća okolnost za mene? 5.Da li mogu da očekujem da dobijem deo kuće i ako se vodi na njenog oca, s obzirom da sam ulagao u nju? 6.Mi za tu kuću nismo plaćali račune, plaćao je njen otac, da li je to neka otežavajuća oklonost za mene licno (ali smo moja primanja zajedno trošili)? 7.Da li je prijava koju je podnela otežavajuća okolnost i ako nema dokaza za to? 8.Da li do daljneg mogu da boravim u kući s obzirom da nemam moućnosti da zivim privatno(placam kredite)? Moram da napomenem da je želja za razvod samo želja moje supruge ne i moja i da li to ide u moju korist. I da imam pojedine račune za stvari koje sam kupovao, za neke stvari nemam račune ali postoje izvodi sa deviznog računa gde se vidi da mi je majka uplatila novac od stana na račun, a imam i svedoke. Pozdrav i hvala

1.Ukoliko se sporazumno razvedemo kakva su moja prava sto se tiče imovine i ko je dužan da otplaćuje kredite?

Ukoliko se odlučite da se sporazumno razvedete trebali biste imati u vidu da ćete postupak za razvod pokrenuti pismenim predlogom za sporazumni razvod koji zaključujete zajedno sa suprugom i koji mora obavezno da sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i  pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine (čl. 40 PORODIČNOG ZAKONA, ‘’Sl. Glasnik RS’’, br. 18/2005 ). Sam predlog za sporazumni razvod podnosi se mesno nadležnom Osnovnom sudu u mestu gde ste Vi i Vaša supruga imali poslednje zajednočko prebivalište. Predlog možete podneti lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.

Što se tiče Vašeg prava na imovinu, prvo da napomenem da postoje dva oblika imovine supružnika u našem pravu: zajednička i posebna imovina. U članu 171 Porodičnog zakona (‘’Sl. glasnik RS, br. 18/2005) pod zajedničkom imovinom podrazumeva se imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Ukoliko se opredelite za sporazumni razvod morate se sporazumeti sa suprugom i u pogledu deobe zajedničke imovine, i zajedno sa njom dogovoriti koji je Vaš a koji njen deo u zajedničkoj imovini. U slučaju da ne uspete da se sporazumete sa suprugom u pogledu podele zajedničke imovine onda nećete moći pokrenuti postupak predlogom za sporazumni razvod, s obzirom na to da predlog mora biti potpun (odn. obavezno mora sadržati i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine). U tom slučaju o podeli Vaše zajedničke imovine odlučiće sud. S druge strane posebna imovina predstavlja imovinu koju je svaki supružnik stekao pre zakljušenja braka i ona se ne može podeliti u postupku razvoda već svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.

Za otplatu svih kredita koje ste podigli radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, i tokom trajanja braka (dakle radi ishrane, stanovanja, odeće, obuće, održavanja ili povećanja imovine itd.) odgovarate Vi i Vaša supruga (čl. 187 PORODIČNI ZAKON, ‘’ Sl. glasnik RS, br. 18/2005). A za otplatu kredite koje ste podigli pre sklapanja braka odgovarate isključivo Vi.

2.Kome pripada dete (ja sam zaposlen, supruga ima svoju kompaniju), ja nemam svoj stan, živeo bih privatno?

O tome ko će vršiti roditeljsko pravo odlučujete prvenstveno Vi i Vaša supruga.

Pri tom se možete sporazumeti da:

-roditeljska prava i dužnosti obavljate zajednički, međusobnim sporazumevanjem a u najboljem interesu deteta i isto tako da se sporazumete o prebivalištu deteta ili

-da jedan roditelj sam vrši roditeljska prava.

Ukoliko ste se sporazumeli da dete pripadne jednom roditelju morate se u okviru tog istog sporazuma dogovoriti i o visini alimentacije koju je drugi roditelj dužan da plaća, kao i o načinu održavanja ličnih odnosa sa drugim roditeljem.

Ako ipak ne postignete sporazum, ili sporazum nije u interesu deteta, odluku o vršenju roditeljskog prava donosi sud rukovodeći se isključivo najboljim interesom deteta.

3.Da li je pametnije razvesti se sudskim putem ili sporazumno, gde ću pre dobiti svoja prava i koliko mogu da izvučem sa finanskijske strane (otplata kredita i ostalo, podela imovine)?

Postupak razvoda bilo da je pokrenut tužbom ili predlogom za sporazumni razvod se vodi pred sudom i okončava donošenjem presude.

4.Kolika je alimentacija za dete(procenat od plate) i da li krediti koje otplaćujem i stan u kome bih živeo privatno ulaze kao olakšavajuća okolnost za mene?

Alimentaciju ćete biti obavezni da plaćate samo ako se sporazumete sa suprugom da njoj poverite dete, kao i u slučaju da sud donese odluku u kojoj nalaže da se dete poveri vašoj supruzi. Visinu alimentacije određujete zajedno sa suprugom ako budete rešili da zaključite sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava. Ukoliko ne uspete da se dogovorite o ovom pitanju nećete moći da pokrenete postupak razvoda predlogom za sporazumni razvod već tužbom za razvod braka i u tom slučaju odluku o visini alimentacije će doneti sud pri čemu će uzeti u obzir i Vaše imovinsko stanje.

5.Mi za tu kuću nismo plaćali račune, plaćao je njen otac, da li je to neka otežavajuća oklonost za mene lično (ali smo moja primanja zajedno trošili)?

Ne možete dobiti deo kuće s obzirom da kuća pripada ocu Vaše supruge, dakle ne predstavlja zajedničku imovinu koju ste stekli sa suprugom. Što se tiče vaših ulaganja u samu kuću možete tražiti jedino od oca supruge povraćaj datog u skladu sa članom 210. ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Sl. list SRJ“, br. 31/93).

6.Da li je prijava koju je podnela otezavajuca okolnost i ako nema dokaza za to?

Činjenica da je ona podnela prijavu u kojoj navodi da ste je psihičko zlostavljali sud može uzeti u obzir ako bude odlučivao o vršenju roditeljskog prava.

7.Da li do daljneg mogu da boravim u kući s obzirom da nemam moućnosti da živim privatno (placam kredite)?

Nemate nikakav zakonski osnov po kojem biste se pozvali na pravo stanovanja u toj kući, čak i ako biste se sporazumeli sa suprugom da vi samostalno vršite roditeljsko pravo s obzirom da stan nije u njenom vlasništvu. Najbolje što možete učiniti jeste da zajedno sa suprugom pokušate da nađete kompromisno rešenje kojim ćete zadovoljiti međusobne potrebe a noseći se najboljim interesom deteta.

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)