Poštovani,
Zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je krivično delo izvršeno. Ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je posledica nastupila (član 104. Krivičnog zakonika).
Slučaj da zastarelost krivičnog gonjenja za učinjeno krivično delo počne da teče kasnije, tj. od momenta nastupanja posledice važi samo za posledična temporalna krivična dela.
Krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 355. Krivičnog zakonika je krivično delo koje postoji samim preduzimanjem radnje (delatnosno krivično delo). To znači da je dovoljno da se učini jedna od alternativnih radnji koje Zakonik alternativno navodi da bi delo bilo svršeno, tj. kompletno. Te radnje su: 1) stvaranje lažne isprave u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava; 2) preinačenje prave isprave u nameri da se takva (preinačena) isprava upotrebi kao prava; 3) upotreba lažne isprave kao prave; 4) upotreba preinačene isprave kao prave; i 5) nabavljanje lažne ili preinačene isprave radi njene upotrebe.
Preduzimanjem bilo koje od ovih radnji čini krivično delo svršenim i od tog momenta počinju da teku rokovi zastarelosti. Posledica ovog krivičnog dela sastoji se u nastupanju apstraktne opasnosti po pravni saobraćaj, i ona nije obuhvaćena bićem krivičnog dela. Međutim, ovo krivično delo može imati i druge „posledice“, ali se one ne smatraju posledicama u krivičnopravnom smislu (to je slučaj materijalnog dovršenja krivičnog dela). Npr. posledica falsifikovanja isprave može biti lažno predstavljanje, a to je posebno krivično delo, za koje teku posebni rokovi zastarelosti od dana izvršenja.
Dakle, rokovi zastarelosti za falsifikovanje javne isprave, što je teži oblik krivičnog dela falsifikovanja isprave (član 355. stav 2. Zakonika) počinju da teku od dana izvršenja krivičnog dela.
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono