Poštovana,
Pre svega bih želela da izrazim žaljenje zbog Vašeg gubitka.
S obzirom na činjenice koje ste naveli u pitanju, odgovor je sledeći.
Da bi jedna zajednica bila smatrana vanbračnom, potrebno je da budu zadovoljene određene pretpostavke. One nisu izričito definisane u Zakonu, ali su vremenom usvojene kroz sudsku praksu, poput:
– Dvoje treba da žive u istom prostoru minimum 3 godine
– Emocionalna povezanost
– Zajedničko dete (poželjan, ne i nužan uslov)
Ukoliko su navedene pretpostavke zadovoljene, a prema činjenicama koje ste naveli, biću slobodna da pretpostavim da u Vašem slučaju jesu, takva se zajednica smatra vanbračnom.
Porodični zakon izjednačava vanbračnu zajednicu sa bračnom, u pogledu prava i obaveza supružnika. To dalje znači da za vreme trajanja zajednice sa bivšim partnerom nije trebalo da postoji nijedna od sledećih bračnih smetnji (čl. 17 – 24)
Član 17
Brak ne može sklopiti lice koje je već u braku.
Nesposobnost za rasuđivanje
Član 18
Brak ne može sklopiti lice koje je nesposobno za rasuđivanje.
Krvno srodstvo
Član 19
Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji brak ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci.
Član 20
Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti način kao i krvno srodstvo.
Član 21
(1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak.
(2) Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka između tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog člana.
Član 22
Brak ne mogu sklopiti staratelj i štićenik.
Član 23
(1) Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života.
(2) Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.
Član 24
Brak ne može sklopiti lice čija volja nije slobodna.
Ukoliko je postojala neka od navedenih smetnji, smatraće se da zajednica nije ni nastala, što dalje znači da nijedno od lica neće imati nikakva prava i obaveze koji bi proizašli iz postojanja takve zajednice.
Članovi Porodičnog zakona koji daju odgovor na Vaše pitanje jesu oni koji se odnose na pojam posebne i zajedničke imovine:
Član 168
(1) Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu.
(2) Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.
Član 171
(1) Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
(2) Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose.
Ukoliko je Vaš bivši partner ušteđevinu stekao u vremenu kada ste živeli u vanbračnoj zajednici, to bi, grubo govoreći bila zajednička imovina.
Dalje, pominjete da je stan upisan na ime supruga. Relevantan član Porodičnog zakona kaže sledeće:
Član 176
(2) Smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.
To dalje znači da biste Vi na sudu mogli da dokazujete postojanje zajedničke imovine kao i da Vam priprada srazmeran deo stana ili novčana protivvrednost.
Nadam se da će Vam odgovor na pitanje koristiti.
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono