Imam bebu od 11 meseci u vanbračnoj sam zajednici, muž me povremeno maltretira (bije), prijavljivala sam policiji, ali oni nisu reagovali. On nije u stalnom radnom odnosu, a ja imam porodičnu penziju. Želela bih da se rastanemo jer ne želim da dete odrasta u takvoj porodici. On me tera iz kuće i ne da mi dete da povedem sa sobom jer mi preti da će da me ubije. Imam kuću i uslove da odgajam dete. On ima dosije. Da li imam neke šanse da dobijem starateljstvo nad detetom? Takođe ja čuvam dete po ceo dan, on je ne čuva, izlazi, pije. Sve oko deteta finansiram sama. Stalno mi priča da ja oko deteta ništa ne znam, a najviše ja vremena provodim sa njom, pravi me ludom i vređa kad god me vidi.

Poštovana,

Porodični zakon („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon) članom 75. predviđa da se roditeljsko pravo može vrštiti zajednički i samostalno. Roditeljsko pravo po zakonu podrazumeva čuvanje, vaspitavanje i podizanje deteta u najkraćem smislu.

Ukoliko ne možete da postignete dogovor oko sporazumnog vršenja roditeljskog prava moraćete da pokrenete sudski postupak kod nadležnog suda tužbom za vršenje roditeljskog prava. Sudski postupak je hitan, rokovi su kraći, ne dostavlja se tužba na odgovor, prvo ročište bi trebalo da se zakaže u roku od 8 dana od dana prijema tužbe sudu. Sud je dužan da se rukovodi najboljem interesu deteta, kao i da pre donošenja odluke zatraži stručno mišljenje i nalaz od ustanova sprecijalizovanih za posredovanja u porodičnim odnosima, a najčešće od Centra za socijalni rad. Tužbom biste tražili da se dete poveri Vama na čuvanje vaspitavanje i podizanje, priložili biste sve dokaze koje imate o situaciji u kojoj se dete i Vi nalazite. U praksi se u većini slučajeva dete dodeljuje majci.

Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Roditelji su u obavezi da dete izdržavaju podjednako, kako onaj roditelj kome je dete neposredno povereno na staranje, tako i onaj koji se neposredno ne stara o detetu odnosno ne vrši neposredno roditeljska prava.

Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja.

Poverilac izdržavanja (dete, odnosno majka kao njegov zakonski zastupnik, odnosno otac ako on vrši neposredno roditeljsko pravo nad detetom) može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja.

Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Jednom utvrđen način viđanja deteta i visina alimentacije se može promeniti samo novom sudskom odlukom.

Mladi Pro Bono