Poštovana,
prema odredbama Zakona o nasleđivanju, naslednici nasleđuju zaostavštinu ostavioca na osnovu zakona ili testamenta, takođe oni odgovaraju i za ostaviočeve dugove, ali samo do visine vrednosti nasleđenog dela.
Odredba čl. 222 Zakona o nasleđivanju propisuje sledeće: “Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine”.
Odredba čl. 224 Zakona o nasleđivanju propisuje : “Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostaviočeve dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva.
Dugovi se među sanaslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo”.
Znači, ukoliko bi pao teret nadoknade ostaviočevih dugova (ako budu tražili poverioci to u buduće – ako dođe do gubitka tog spora) na naslednike, naslednici dužnika će biti u obavezi da vrate na ime tog duga samo ono što su nasledili, ali ništa preko toga. Odnosno, neće se dirati u vašu postojeću imovinu, svaki naslednik odgovara za dugove ostavioca, ali ne svojom imovinom, već samo nasleđenom. Ta odgovornost jednako pogađa kako zakonske, tako i testamentalne kao nužne naslednike. Poverilac ostavioca može zahtevati naplatu svog potraživanja od svih naslednika ili od bilo kog naslednika (naslednik koji iz svog naslednog dela namiri ostaviočev dug, u većoj visini nego, što prema vrednosti imovine koju je nasledio, otpada na njega, ima pravo regresa prema ostlim sanaslednicima).
Dugovi ostavioca se mogu podmirivati iz celokupne zaostavštine, pa čak mogu biti i veći nego što vredi cela zaostavština. U takvom slučaju naslednik nije dužan da iz sopstvene imovine izmiruje potraživanja poverilaca ostavioca.
Poverioci ostaviočevi mogu u roku od tri meseca od dana otvaranja nasleđa zahtevati da se zaostavština odvoji od imovine naslednika, radi namirenja svojih potraživanja prema ostaviocu. Smrću čovekovom (ostavioca) otvara se njegovo nasleđe, istim momentom po sili zakona zaostavština prelazi na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Istovremeno naslednici stiču i pravo na odricanje od nasleđa.
Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove (čl. 223 Zakona o nasleđivanju).
Odvajanje zaostavštine od imovine naslednika vrši ostavinski sud samo na zahtev nekog od poverilaca ostavioca koji se može pozivati u prekluzivnom roku od tri meseca od otvaranja nasledstva, tj. od momenta smrti ostavioca. Kad se postavi zahtev obavzeno se vrši popis i procena zaostavštine jer bez toga se ne može vršiti odvajanje.
Kada poverioci ostaviočevi u ovom zakonskom roku od tri meseca od dana otvaranja nasleđa zahtevaju da se zaostavština odvoji od imovine naslednika, u tom slučaju naslednik ne može raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine sve dokle se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali, naslednici mogu samo u ovom trenutku čekati da li će posle naplate ostaviočevih poverilaca preostati imovina koju oni tada nasleđuju onako kako je opisano u testamentu ili propisano zakonom. A ako je tim stvarima i pravima do odvajanja kojim slučajem raspolagao (npr. ako Vi i druga sanaslednica prodate stan), ta raspolaganja ostaju punovažna, Vi ćete biti dužni da novcem od kupoprodaje namirite ostaviočeve dugove, pa ono što ostane posle namirenja da zadržite.
Mora se napomenuti da je ovaj rok od tri meseca za podnošenje zahteva za odvajanje zaostavštine od imovine naslednka ostavinskom sudu, prekluzivan rok, koji teče od momenta smrti ostavioca, što znači da ako u ovom roku poverioci ne podnesu ovaj zahtev ostavinskom sudu gube pravo da zahtevaju odvajanje.
Ono nekih modusa ostavljanja tog stana u svojinu Vama i toj drugoj gospođi a za života te gospođe koja bi da Vam prepiše taj stan npr. ugovorom o doživotnom izdržavanju ili ukoliko želite da kupite taj stan morate se obratiti advokatu.
Saša Milosavljević,dipl. pravnik