Poštovana,
U skladu sa članom 5 stavom 1 tač. 1) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje ima:
1) domaće fizičko lice koje je bivši vlasnik oduzete imovine, a u slučaju njegove smrti ili proglašenja umrlim – njegovi zakonski naslednici, utvrđeni u skladu sa propisima koji uređuju nasleđivanje u Republici Srbiji i sa odredbama ovog zakona;
Kao sporno pitanje u primeni Zakona postavilo se pitanje zakonskih naslednika bivšeg vlasnika, odnosno kruga lica koja imaju pravo na vraćanje oduzete imovine i obeštećenje. Naime, u vezi sa zakonskim naslednicima, postavilo se pitanje da li je intencija zakonodavca prilikom donošenja zakona, bila da u postupku restitucije pravo na restituciju mogu ostvariti samo zakonski naslednici bivšeg vlasnika ili da se citirana zakonska odredba ekstenzivno tumači na taj način da za zakonske naslednike prihvati ne samo zakonske naslednike bivšeg vlasnika već i zakonske naslednike njegovih naslednika.
Članom 8. Zakona o nasleđivanju propisano je da na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci, da se nasleđuje po naslednim redovima, da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda i da je Republika Srbija poslednji zakonski naslednik.
Članom 10. Zakona o nasleđivanju, saglasno pravu predstavljanja ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.
Polazeći od citiranih zakonskih odredbi Agencija je zauzela stanovište da pravo na vraćanje oduzete imovine i obeštećenje, nemaju lica koja su sa bivšim vlasnikom u tazbinskom srodstvu i da odredbu člana 5. stav 1. tačka 1) Zakona treba restriktivno tumačiti na taj način što bi pravo na restituciju mogli ostvariti samo zakonski naslednici bivšeg vlasnika, a ne i zakonski naslednici njegovih naslednika.
Imajući u vidu odredbu člana 5. stav 1. tačka 1) Zakona kojom je propisano da u slučaju smrti ili proglašenja umrlim bivšeg vlasnika pravo na vraćanje oduzete imovine imaju samo zakonski naslednici, utvrđeni u skladu sa propisima koji uređuju nasleđivanje u Republici Srbiji i sa odredbama ovog zakona, stoga je Agencija zauzela stanovište da ni testamentalni naslednici nemaju pravo na restituciju, sem ukoliko nisu ujedno i zakonski naslednici bivšeg vlasnika.
U skladu sa članom 5. stav 1. tačka 5) Zakona, pravo na vraćanje oduzete imovine ima i fizičko lice strani državljanin, a u slučaju njegove smrti ili proglašenja umrlim, njegovi zakonski naslednici pod uslovom reciprociteta. Zakonom je određeno da se reciprocitet pretpostavlja sa državom koja nije uređivala vraćanje imovine ako naš državljanin može da stekne pravo svojine i da nasledi nepokretnosti u toj državi.
U skladu sa članom 41. Zakona propisano je da Zahtev za vraćanje imovine podnose svi bivši vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici.
Zahtev mogu podneti zajedno svi zakonski naslednici bivšeg vlasnika ili svaki od njih pojedinačno.
Pravo na podnošenje zahteva u skladu sa ovim zakonom imaju svi bivši vlasnici oduzete imovine, njihovi zakonski naslednici ili pravni sledbenici.
U konkretnom slučaju imajući u vidu napred citirane odredbe Vi možete sami podneti zahtev za restituciju u svoje ime, nemate obavezu da navodite u zahtevu preostale tri starije sestre, ali takođe nije smetnja i možete navesti i njih u zahtevu.
Ukoliko rešite da u zahtevu obuhvatite i njih kao podnosioce, podnosi se samo jedan obrazac zahteva (ako se radi samo o jednom bivšem vlasniku oduzete imovine), ali se onaj deo zahteva koji se odnosi na podnosioca zahteva umnožava onoliko puta koliko ima naslednika odn. podnosioca. Takođe ćete biti u obavezi i da pribavite i za njih potrebne priloge (izvod iz MKR, Uverenje o državljanstvu, Izvod iz MKV, ostavinsko rešenje itd.).
Pitanje Vam je malo nejasno jer navodite “da ih nema u vlasničkom listu iz 1949.g.” i da nemate “dokument po kome bi ste dokazali da su dobile nasledni deo”. One u svakom slučaju nisu mogle tada da dobiju svoj nasledni deo, već su mogle da dobiju poklon (miraz), nasledni deo se dobija tak kada ostavilac umre i ostavi zaostavštinu naslednicima.
Odredbama Zakona o nasleđivanju propisano je da se zakonskom nasledniku uračunava u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji način dobio od ostavioca. Kada se vrši poklon može se napomenuti u tom ugovoru o poklonu da li će se poklon uračunati u nasledni deo poklonoprimca ili ne. Poklon se nasledniku ne uračunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva. Ukoliko se poklon uračunava u nasledni deo, onda se vrši redukcija naslednog dela nakon otvaranja nasleđa i raspodele zaostavštine u ostavinskom postupku.
I na kraju bih dodao s dozom rezerve i pod pretpostavkama, da u konkretnom slučaju pravo na obeštećenje i povraćaj oduzete imovine imaju i Vaše sestre bez obzira što su dobile poklon za života poklonodavaca (lica kome je konfiskovana imovina). Ali kao kao što sam napred napisao, shodno odredbma Zakona o restituciji u konkretnom slučaju Vi možete sami podneti zahtev za restituciju u svoje ime, nemate obavezu da navodite u zahtevu preostale tri starije sestre, ali takođe nije smetnja i možete navesti i njih u zahtevu ili ih u toku upravnog postupka pred Agencijom pomenuti, jer se radi o zainteresovanim licima.
Saša Milosavljević,
dipl. pravnik