Moj pokojni stric je stekao imovinu (nacionalizovanu nekretninu) davno pre nego što se oženio. Po zakonu ta imovina bi trebalo da bude posebna imovina (Porodični zakon, član 168). Stric nije imao dece. Ja sam sin njegovog pokojnog rođenog brata. Nema ostalih naslednika. Da li ta posebna imovina po zakonu nasleđa pripada meni ili se deli sa njegovom ženom? Hvala.

Poštovani,

Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i bračni drug i svi nasleđuju na jednake delove. Međutim, ako ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu. Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug, ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostaviočev bračni drug nasleđuje jednu polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji, tako da svakom od njih pripada po četvrtina. Dakle, Vaša strina ima pravo da nasledi polovinu zaostavštine, dok će, prema načelu predstavljanja, druga polovina pripasti vama (kao jedinom potomku Vašeg pokojnog oca, odnosno Vaših dede i babe po ocu).

Važno je napomenuti da bračni drug ima i jedno sasvim specifično pravo na povećanje naslednog dela kada nasleđuje u drugom naslednom redu. Međutim, ovo pravo pripada samo onom bračnom drugu koji nema nužnih sredstava za život, pri čemu on može u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici. Pored ovog osnovnog uslova, sud će posebno ceniti i druge okolnosti (dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga, imovno stanje i sposobnost za privređivanje bračnog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavštine). Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, bračni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

Takođe, Zakon poznaje i mogućnost smanjenja naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu ako ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine (što je slučaj kod Vašeg pokojnog strica) i ako zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vreme (pojam „duže vreme“ je pravni standard i tumači se od slučaja do slučaja pri čemu se naravno ne ceni samo njegova vremenska dimenzija već se sagledava celokupna situacija sa akcentom na načelu pravičnosti). Dakle, Vi možete u roku od godinu dana od smrti ostavioca podneti zahtev za smanjenje naslednog dela bračnog druga ostavioca do jedne četvrtine. Smanjenjem naslednog dela supružnika uvećava se nasledni deo naslednika koji je postavio zahtev za smanjenje.

S poštovanjem,

MLADI PRO BONO