Poštovana,
Imovina supružnika, u skladu sa članom 29 Porodičnog zakona (Službeni glasnik RS br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon), može biti zajednička i posebna imovina. Imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu supuružnika (čl. 171 PZ). Kako je stan stečen tokom trajanja braka, u skladu sa navedenom odredbom Porodičnog zakona stan predstavlja zajedničku imovinu Vas i Vašeg pokojnog supružnika.
Pod deobom zajedničke imovine podrazumeva se utvrdjivanje suvlasničkih udela u zajedničkoj imovini (čl. 177 PZ). Kako je došlo do prestanka braka smrću jednog supružnika, neophodno je izvršti deobu zajedničke imovine kako bi se utvrdilo koja sve imovina ulazi u zaostavštinu pokojnog supružnika. Zakon sadrži pretpostavku (može se dokazivati suprotno) da su udeli u zajedničkoj imovini jednaki (čl. 178 PZ) što znači da Vama pripada idealna polovina predmetnog stana, dok druga polovina ulazi u zaostavštinu Vašeg supruga.
Kao preživeli supružnik Vi ste zakonski naslednik preminulog supružnika u skladu sa članom 9 Zakona o nasleđivanju (Službeni glasnik RS br. 46/95). Ukoliko Vaš suprug nije ostavio zaveštanje, pozivanje na nasledje se vrši prema odredbama Zakona o nasledjivanju. Kao naslednici prvog naslednog reda, supružnik i potomci ostavioca nasledjuju na jednake delove (čl. 9 st. 2 ZON). Dakle, pravo svojine na idealnoj polovini stana koje ulazi u zaostavštinu Vašeg supruga deli se na četiri jednaka dela tako da svakom nasledniku pripada idealna 1/8. Ukoliko se ostavinksi postupak okonča tako da nasledite idealnu 1/8 u kranjem ishodu bićete vlasnik 5/8 stana, dok će susvlasnici biti potomci ostavioca sa udelima u visini od po 1/8.
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono