Poštovani, radim u jednoj privatnoj firmi koja se bavi XXX .Dobio sam na potpis ugovor o radu na 6 meseci. Ugovor ko ugovor,sve po zakonu,sve u skladu sa pravilnikom o radu,ali činjenice su sledeće: -Moj minimalac nije ni blizu kao što je po zakonu!Mesečno radim preko 230 sati,a ne mogu izvući ni 19000,00 din. Zašto? Zato što mi 1h.plaća bednih 80,00din. Prilikom zapošljavanja i zaduživanja opreme,priložio sam potrebnu dokumentaciju da nisam osuđivan,gonjen…itd.i dobio na potpis brdo papira koje naravno niko od nas ni ne čita jer ih ima gomila. Među tim papirima je i “poseban ugovor o radu“ u kojem se zaposleni odriče prava na godišnji odmor,prava na naknadu za prevoz. -Najviše me pogađa to što ne isplaćuje pare za prevoz tako da se sad po stare dane prvi put u životu švercujem u gradskom prevozu!Ja od ove svoje bedne plate ne mogu izdvojiti mesečno 3200,00 za bus-plus. -Pitanje: Znam da imam pravo na naknadu za prevoz,znam proceduru šta dalje-da se obratim inspekciji rada,ali se “bojim“da ću pre ostati bez posla nego što ću ostvariti svoja prava!Šta činiti?

Poštovani,

Zakon o radu je veoma jasan u delu u kome definiše prava radnika na godišnji odmor, naknadu za kartu za prevoz i tsl. Članom 69. ovog zakona propisano je da u svakoj kalendarskoj godini radnik ima pravo na najmanje 20 radnih dana odmora a godišnji odmor se produžava za svakog radnika ponaosob na osnovu njegovog doprinosa radu, uslova na radu, radnog iskustva, stručne spreme I radnog staža. Sve navedeno predstavlja zakonski minimum koji se u svakom slučaju mora poštovati s tim što ugovorom o radu I opštim aktima kao što su kolektivni ugovori uslovi pod kojima radnik ostvaruje svoje pravo na godišnji odmor, mogu biti i povoljniji za njega. Članom 68  st 4 Zakona o radu izričito je propisano da se radnik ne može odreći prava na godišnji odmor niti mu se to pravo može uskratititi. Ovo pravo je jedno od osnovnih prava koja radnik ostvaruje u radnom odnosu. Članom 118. ZOR propisano je da radnik ima prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte. Međutim kako je ovde reč o novčanom davanju, njega se radnik može odreći. Trenutna minimalna zarada (april 2013) u RS jeste zarada koja se obračunava na osnovu cene rada od 115 dinara po času rada. Zarada zaposlenog ne može biti niža od minimalne zarade, ona takođe predstavlja zakonski minimum. Zakon o radu predviđa kazne za poslodavce koji na štetu radnika krše navedene zakonske odredbe. Čl. 275 propisana je kazna od 400.000 do 600.000 za prekršaj koji učini poslodavac sa svojstvom pravnog lica, ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor. Članom 273. Propisano je da će se novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj kazniti poslodavac sa svojstvom pravnog lica koji ne isplati zaradu odnosno minimalnu zaradu. Za nadzor nad sprovođenjem odredaba zakona nadležna je Inspekcija rada. Nažalost za ostvarivanje svih prava iz radnog odnosa koja su vam uskraćena, mi vam ne možemo preporučiti ni sugerisati neki određeni način osim onog predviđenog zakonom. Svakako je najbolji način za rešavanje vašeg problema sporazum sa poslodavcem ali ukoliko to ne urodi plodom niko vas ne može sprečiti da vaša prava ostvarite uz pomoć Inspekcije rada ili pokretanjem radnog spora. Što se prava i slova zakona tiče, poslodavac vas ne može otpustiti samo zbog činjenice da zakonitim putem tražite zaštitu prava koja vam Zakon o radu garantuje. Otkaz rada dat suprotno odredbama ZOR takođe predstavlja prekršaj za koji poslodavac može odgovarati i za koji može biti novčano kažnjen. Želimo vam uspeh u ostvarivanju vaših prava,

S poštovanjem,

Mladi Pro Bono