Grobno mesto na kome je pravo raspolaganja imao moj pokojni otac, nije spomenuto u ostavinskoj raspravi. Da li u zahtevu za dopunu ostavinske rasprave izjavljujem da se odricem prava koriscenja doticnog grobnog mesta u korist brata od strica ciji su roditelji tu sahranjeni ili cekam resenje o dopuni ostavinskog resenja pa se naknadno odricem?

Poštovana,

odricanje od nasleđa ne može biti delimično (čl. 214. st. 2. Zakona o nasleđivanju), kao što ni prijem nasleđa ne može biti delimičan (čl. 220. st. 2. ZON).

Ukoliko je ostaviočeva zaostavština već raspravljena pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, a pojavi se nova imovina za koju se nije znalo u vreme donošenja tog rešenja, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju (čl. 128. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku). To znači da sud neće ponovo zakazivati ročište za ostavinsku raspravu, već će novootkrivenu imovinu (pravo na korišćenje grobnog mesta) raspodeliti shodno ranije donetom rešenju.

Stoga, ne možete se odreći od nasledstva prava na korišćenje grobnog mesta ukoliko ste se već prihvatili nasledstva u ranijem ostavinskom postupku.

Takođe, ovom prilikom bih i naglasio da je prema Zakonu o sahranjivanju i grobljima (čl. 17. st. 2.) predviđeno da se pravo na korišćenje grobnog mesta ne može preneti pravnim poslom na drugo lice. Ovo znači da se pravo prenosi isključivo nakon smrti korisnika i to ili prema zakonskom redu nasleđiva ili prema testamentu/legatu.

Vaš Pro Bono