Poštovani,
protiv Vas je podnešena krivična prijava nadležnom tužilaštvu i teretite se za izvršenje teškog dela pritiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 st. 1 a u vezi sa čl. 289 st. 1 KZ RS, a za ovo krivično delo je propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina.
Naime, Vi se kao učesnik u saobraćaju na putevima niste pridržavali saobraćajnih propisa i time ste ugrozili javni saobraćaj i doveli u opsanost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa je usled toga kod drugog lica nastupila teška telesna povreda nekog lica.
Za ovo krivično delo osim izricanja kazne zatvora, predviđeno je i obavezno izicanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. Dakle, učiniocu krivičnog dela kojim se ugrožava javni saobraćaj sud mora izreći zabranu upravljanja motornim vozilom, ako nađe da težina učinjenog dela, okolnosti pod kojima je delo učinjeno ili ranije kršenje saobraćajnih propisa od strane učinioca pokazuju da je opasno da on upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije. Trajanje ove mere ne može biti kraće od tri meseca niti duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti odluke.
Ono što ste Vi trenutno dobili od nadležnog suda to je poziv istražnog sudije za saslušanje u svojstvu okrivljenog za krivično delo koje Vam se stalja na teret a po zahtevu za sprovođenje istrage koji je podnelo nadležno osnovno javno tužilaštvo.
Kao okrivljeni u krivičnom postupku imate ustavno i zakonom predviđeno pravo na stručnu pomoć branioca koga sami odaberete ili koji Vam se dodeli po službenoj dužnosti ukoliko to zahtevate a sa razloga što ste nesposobni da se sami uspešno branite i da se saslušavate u prisustvu branioca.
Prema čl. 72 Zakona o krivičnom postupku kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim slučajevima ako to zahtevaju interesi pravičnosti okrivljenom će se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne može snositi troškove odbrane. O zahtevu odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno sudija pojedinac, a branioca postavlja predsednik suda. Za branioca će se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora.
Što se tiče drugog dela pitanja koliku kaznu možete da dobijete i da li možete dobiti uslovnu osudu, na taj deo pitanja je neprofesionalno davati odgovor i prognozirati unapred nešto o čemu tek treba odlučivati, a s obzirom da se svaka kazna izriče na osnovu rezultata sprovedenog krivičnog postupka, svih okolnosti i činjenica konkretnog slučaja, otežavajućih i olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog itd. Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
Sud će učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.
Vaš Pro Bono