Poštovani, Imam jedno pitanje o sabiranju amnestije i uslovnog otpusta. Naime, ako je tačno to što kažete da se ova dva zakona ne mogu sabirati, koji značaj ima novo rešenje o visini kazne date amnestijom? Po tome ispada kao da se amnestija ne primenjuje na zatvorenike koji imaju dobro vladanje i ispunjavaju uslove uslovnog otpusta. To znači da se amnestija ipak uslovno priznaje, odnosno priznaje se samo ako zatvorenik treba da ispuni celokupnu kaznu u zatvoru što ne piše u samom Zakonu. Kad se odobri uslovni otpust, zatvorenik je i dalje do isteka kazne na neki način pod prismotrom (uslovni otpust se može povući). Možete li malo da pojasnite zašto se ovde amnestija računa uslovno?

Poštovani,

Uslovni otpust je institut Opšteg dela Krivičnog prava i sud pravo na uslovni otpust izvodi iz razloga propisanih zakonom. Osuđeni traži uslovni otpust molbom, a sud u svakom pojedinačnom slučaju ispituje da li su ispunjeni uslovi za uvažavanje molbe. Ovo u konkretnom slučaju znači da će pravo na uslovni otpust dobiti samo lice koje ispunjava sve zakonom propisane uslove za izricanje uslovnog otpusta. Za razliku od uslovnog otpusta, amnestija se predviđa „jednokratnim zakonom“ za lica koja u trenutku njegovog stupanja na snagu ispunjavaju predviđene zakonske uslove i tu sud samo primenjuje zakon i nema pravo da ceni, kao kod uslovog otpusta. Razlika između uslovnog otpusta i amnestije je u tome što je uslovni otpust nešto što svako lice u konkretnom slučaju mora da zasluži, a amnestija je jednokratna odluka kojom država želi da postigne neki cilj. Kada je reč o Zakonu o amnestiji donetom 2012. godine, jedan od najvećih razloga za donošenje istog je bio smanjenje prenaseljenosti zatvora. Amnestija se primenju na sva lica koja po zakonu imaju prava na to, a mogućnost uslovnog otpusta ostaje onima koji ispune zakonom predviđene uslove. Zakonom o amnestiji se ne poništava uslovni otpust, već on ostaje kao mogućnost, ali se računa u odnosu na punu kaznu.

Mladi Pro Bono