Poštovani,
Prema odredbama čl.189 Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu ZOO) „Oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi“ (st.1), a „Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem“ (st.3).
Odredba čl.190 ZOO predviđa da će sud „uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja“.
Saglasno odredbi st.1 čl. 266 ZOO “Poverilac ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi, koje je dužnik u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora, a s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate”.
Odredbe čl. 277 ZOO propisuju „Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom“ (st.1), a „Ako je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje“ (st.2).
Shodno odredbama čl.278 ZOO „Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje“ (st.1), a „Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete“ (st.2).
Najzad, odredbama čl.279 ZOO je propisano da „Na iznos neisplaćene kamate može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kad je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu“ (st.2), dok „Na povremena dospela novčana davanja teče zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu“ (st.3), a da „Na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novčana davanja ne teče zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom određeno“ (st.1).
Drugim rečima zabranjena je kamata na kamatu (tzv. Anatocizam). Izuzetak od zabrane anatocizma postoji u slučaju ako stranke unapred ugovore da će se stopa kamate povećati ako dužnik ne isplati dospele kamate na vreme. Međutim, ovo pravilo ne odnosi se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija. Tako banka ima pravo na kamatu, za ukupan iznos anuiteta (kojima se u jednakim unapred određenim povremenim iznosima otplaćuju glavnica i kamate) od dospelosti svakog pojedinog anuiteta do isplate, ako je ugovorom između banke i korisnika kredita predviđeno da će se na kamatu kad dospe za naplatu zaračunati kamata, pa proverite da li Vaš ugovor sadrži takvu klauzulu.
Sa druge strane, odredbe čl.266 ZOO kažu “Ako je prilikom povrede obaveze pored štete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu će se prilikom određivanja visine naknade voditi računa u razumnoj meri” (st.3), dok “ Strana koja se poziva na povredu ugovora dužna je preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila šteta izazvana tom povredom, inače druga strana može zahtevati smanjenje naknade” (st.4).
Takođe, shodno odredbi st.1 čl. 191 ZOO „Sud može, vodeći računa o materijalnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu“.
Da rezimiramo, potraživanje banke jeste u skladu sa zakonom, ali da bi utvrdili da li iznosi onoliko koliko banka od Vas potražuje, potrebno je izračunati koliko iznosi Vaš ukupan dug prema banci, koji pored glavnice čini i kamata, pa od tako dobijenog iznosa treba odbiti rate i kamate koje ste već platili, te iznos dobijen prodajom žaložene stvari i dobićete iznos preostalog duga. Međutim, kako je za takav obračun potrebno stručno znanje, a ako sam Vas dobro razumeo banka je protiv Vas već podnela tužbu, to je potrebno da u pokrenutom sudskom postupku predložite izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka finansijske struke koji bi izvršio obračun Vašeg preostalog duga, jer je saglasno odredbi čl.228 Zakona o parničnom postupku, stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze kojim osporava navode i dokaze protivnika.
Ali ako pored hipotekovane nepokretnosti koja je poslužila kao obezbeđenje kredita, ne posedujete drugu nepokretnu imovinu, pokretnu imovinu veće vrednosti, potraživanja, zaradu ili druga stalna novčana primanja, dinarske ili devizne račune, tekuće račune ili štedne uloge, hartije od vrednosti ili udele u privrednim društvima, eventualna presuda u korist banke ostala bi bez praktičnog efekta, jer ne bi postojala imovina na kojoj bi se moglo sprovesti izvršenje, te bi izvršni postupak bio obustavljen.
S’poštovanjem,
Vukotić Marko, dipl.pravnik.