Poštovani,
osnovna razlika između testamentarnog i zakonskog naslednika sastoji se od pravnog osnova tj. pravnog akta po kome ta lica nasleđuju. Testamentarni naslednici nasleđuju na osnovu izričito izražene ostaviočeve volje (često nazvane i “poslednjom voljom”) koja je sadržana u pravnom aktu koji se naziva testament ili zaveštanje, dok kod zakonskog nasleđivanja ne postoji izraženje ostaviočeve poslednje volje (ne postoji testament) već se nasleđuje na osnovu odredbi samog zakona.
Naime, zakonom su predviđeni jasani krugovi naslednika tzv. nasledni redovi i važi pravilo da prvo nasleđuju naslednici iz prvog naslednog reda (ostaviočevi potomci i supruga), a ukoliko u tom naslednom redu nema naslednika (ili ne žele da prihvate nasledstvo), onda nasleđuju naslednici iz drugog naslednog reda. Ukoliko ni tu nema naslednika, prelazi se na treći nasledni red itd. Dakle, zakonsko nasleđivanje postoji da bi, u slučaju da ostavilac ne ostavi testament iza sebe (što je čest slučaj), postojali jasni kriterijumi na osnovu kojih bi se odredili naslednici i njihovi nasledni delovi.
Takođe, iako testament uslovno rečeno ima prednost nad zakonskim nasleđivanjem, postoje određena ograničenja za ovaj osnov nasleđivanja – pravu na nužni deo. To znači da postoji određeni procenat zaostavštine na koji će zaštićeni, nužni naslednici (u pitanju su ostaviočevi najbliži srodnici) imati pravo i koji ne može biti predmet nasleđivanja putem testamenta.
Ovo bi bio odgovor na Vaše pitanje u najkraćim crtama. Za bolje razumevanje razlike između zakonskog i testamentarnog nasleđivanja savetujem vam da pročitate i sledeće tekstove:
https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/nasledno-pravo/nasledni-redovi-2/
https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/nasledno-pravo/testament/
Vaš Pro Bono