Poštovana,
U Vašem slučaju ne radi se samo o psihičkom, već i o fizičkom zlostavljanju, kao i ograničavanju slobode kretanja, budući da Vas muž, između ostalog, udara i ne dozvoljava Vam da posetite Vaše roditelje.
Ovakvo ponašanje je nedopušteno, predstavlja čin nasilja u porodici i zakonski je sankcionisano, a Vi niste dužni da takvo ponašanje trpite, već morate da se od takvih postupaka zaštitite, na šta imate pravo po zakonu. Naročito je važno naglasiti da od takvih postupaka treba da zaštite i svoju decu.
Pored prava da se od takvih postupaka zaštite, imate pravo i da podneste tužbu kojom se pokreće spor za zaštitu od nasilja u porodici.
Savetujemo Vam da ovakvo ponašanje prijavite najbližoj policijskoj stanici.
Dakle, sve što ste naveli može se podvesti pod nasilje u porodici (u šta spada i vanbračna zajednica), koje je definisano u čl. 197 Porodičnog zakona Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon). Tu se navodi sledeće:
Nasilje u porodici jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.
Nasiljem u porodici smatra se naročito:
1. nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;
3. prisiljavanje na seksualni odnos;
4. navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
5. ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
6. vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
Mere zaštite regulisane su u čl. 198 i njih određuje sud:
(1) Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.
(2) Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:
1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
(3) Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.
(4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.
U sporu za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište, član porodice prema kome je nasilje izvršeno. Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom. Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva (čl. 284 Porodičnog zakona).
Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici je naročito hitan, pa se prvo ročište održava u roku od 8 dana od kada je tužba primljena u sudu (čl. 285).
Nasilje u porodici predstavlja i krivično delo iz čl. 194 Krivičnog zakonika Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009 i 121/2012), u kom se, između ostalog, navodi:
Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Mladi Pro Bono