Poštovani, Obraćam vam se sa molbom da mi pomognete u razrešenju problema. 2001. godine moja majka je prodala nasleđeni stan u porodičnoj kući. Ugovor je overen u sudu. Pre prodaje izmireni su svi računi i poreske obaveze. Dvanaest godina kasnije, pojavljuje se kupac tog stana, govoreći kako nije stan preneo na svoje ime (?!) kako nije plaćao porez (jer niko mu nije dostavio račune za isti) i kako sada, zbog novonastalih zakonskih olakšica, hoće da uknjiži stan na svoje ime. Od moje majke je tražio JMBG i potpis na obrascu za porez na prenos apsolutnih prava. Moja majka nije ništa htela da potpisuje bez mene. Otišla sam u opštinu da se raspitam kako treba da postupimo. Tamo mi je rečeno da bez obzira što je u ugovoru o kupoprodaji naznačeno da kupac plaća porez na prenos apsolutnih prava, po zakonu to je dužan da učini prodavac. Čim se podnese prijava, a to ne mora lično, već onaj ko dođe do JMBG-a prodavca, kupac ima pravo da prenese imovinu na svoje ime, a prodavac plaća… Dakle, nakon 12 godina moja majka treba da plati oko 800 eura, kako su mi odokativno rekli u opštini, iako je stan prodala pod uslovom da to učini kupac! Molim vas da mi pomognete u razrešenju ovog problema.

Poštovana,

Zakon o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011 i 57/2012 – odluka US) u članu 25 stav 1 predviđa da je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava prenosilac prava odnosno prodavac. Kupac je u tom slučaju supsidijarni jemac od koga se porez na prenos apsolutnih prava može naplatiti samo ukoliko se ne može naplatiti od prodavca.

Lice na koje je preneto apsolutno pravo (kupac) koje se ugovorom obavezalo da plati porez na prenos apsolutnih prava jemči solidarno za plaćanje tog poreza (član 42 stav 2 Zakona o porezima na imovinu) pa u tom slučaju poreski organ može, po svom izboru, zahtevati da poresku obavezu izmiri kako kupac, tako i prodavac. Međutim, kada je ugovorom predviđeno da kupac plati porez na prenos apsolutnih prava, između njega i prodavca postoji obligacioni odnos na osnovu koga kupac ima obavezu da prodavcu, u slučaju da poreski organ naplati dugovanje po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava od prodavca, plaćeni iznos refundira. Dakle, ukoliko se to i dogodi, prodavac može to pravo ostvariti tužbom protiv kupca stana koji se ugovorom obavezao da porez plati, a to nije učinio.

Takođe, želim da Vas uputim na postojanje još jedne eventualne mogućnosti da izbegnete plaćanje ovog poreza. Naime, član 114 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr. i 93/2012) propisuje da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje, dok zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje. Član 114d  istog zakona propisuje da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost. Pravo na utvrđivanje i naplatu poreza uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti (član 114ž). Shodno Zakonu o porezima na imovinu, sudovi u kojima se overavaju ugovori o prometu nepokretnosti su u obavezi da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostavljaju pomenute ugovore po njihovoj overi. Kako je za nedostavljanje ugovora istim Zakonom propisana novčana kazna, kroz praksu se ispostavilo da je najveći broj sudova u Srbiji to i činio. Danom prijema ugovora nastaje dan saznanja Poreske uprave za taj ugovor. Dakle, ukoliko možete da dokažete da je Poreska uprava primila ugovor, ubrzo po overi i ako je od prvog januara naredne godine, od godine kada je ugovor dostavljen poreznicima prošlo pet, ili više godina, možete Poreskoj upravi podneti zahtev za donošenje rešenja o otpisu duga. Napominjem da se sa Poreskom upravom isključivo dopisuje u vidu pisanih predstavki bilo kao preporučenim pošiljkama, bilo predajom na pisarnici nadležne jedinice uprave uz dobijanje zavodnog pečata.

Srdačno,

MLADI PRO BONO