POŠTOVANI, NAŠ ZET JE IZGOVORIO GOMILU LAŽI I OPTUŽBI PROTIV MENE I MOG SUPRUGA. MI SMO POZVANI U POLICIJU I DALI SMO IZJAVE, IZ ČEGA JE INSPRKTOR ZAKLJUCIO DA JE NAS ZET NAS OPTUŽIO NI ZA ŠTA I NIKAKVE DOKAZE ZA TO NEMA BAR TAKO NAM JE REKAO INSPEKTOR, ALI SADA ČEKAMO DA NAS POZOVU ILI NE TO TEK TREBA SUDIJA DA PROCENI I TO NAM JE INSPEKTOR REKAO DA JE TO PROCEDURA. MEĐUTIM, MENE ZANIMA DA LI MI, AKO NARAVNO SUDIJA PROSUDI DA SMO MI U PRAVU, MOŽEMO DA PODNESEMO PROTIV ZETA TUŽBU ZA KLEVETU I PRETRPLJENI DUŠEVNI BOL. OBZIROM DA JE MOJ SUPRUG IMAO DVA INFARKTA I DA JE DAN POSLE TOG ODLASKA U POLICIJU I DAVANJA IZJAVE IMAO OZBILJNIH PSIHIČKIH PROBLEMA, A ZA TO IMA UPUT OD PSIHIJATRA, JER JE HITNO TREBA DA SE JAVI NA HOSPITALIZACIJU U LAZU LAZAREVIĆ, A PRITOM NIKADA NIJE BIO NI U JEDNOJ TAKVOJ USTANOVI SADA PRVI PUT A SVE JE POSLEDICA STRESA TE KLEVETE NAŠEG ZETA. NADAM SE DA SAM DOBRO OBJASNILA HVALA!

Poštovana,

Vi možete podneti tužbu protiv Vašeg zeta za krivično delo Klevete i ujedno tražiti imovinsko-pravni zahtev, odnosno naknadu štete. U krivičnom postupku teret dokazivanja biće na Vašem zetu, tj.  on će morati da dokaže istinitost onoga što je prenosio o Vama i Vašem suprugu.

U slučaju povreda prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika (Vaseg zeta), objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili šta drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom (čl. 199. Zakona o obligacionim odnosima).

U članu 200. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje, to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i dru-štvenom svrhom.

Mladi Pro Bono