Poštovani, Da li je nezasnivanje i trogodišnje nepostojanje životne zajednice posle sklapanja braka dovoljan uslov za poništenje istog, ako postoji saglasnost obe strane i da li je saglasnost nužna u takvoj situaciji? Prijateljski pozdrav

Poštovani,

Prema čl. 32 Porodičnog zakona Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon), brak je ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika, s tim što se brak neće poništiti ukoliko je zajednica života naknadno uspostavljena.

Ovo znači da je nepostojanje zajednice života dovoljan uslov za poništenje braka.

Postupak radi poništenja braka pokreće se tužbom (čl. 212 Porodičnog zakona). Tužbu za poništenje ništavog  braka (u šta spada i brak u kome nije postojala zajednica života supružnika), mogu podneti supružnici, lica koja imaju pravni interes da brak bude poništen, kao i javni tužilac. Ova tužba ne zastareva.

Za podizanje tužbe nije potrebna saglasnost drugog supružnika.

Međutim, uz postupak koji je pokrenut tužbom za poništenje braka, redovno se sprovodi postupak nagodbe (čl. 240 Porodičnog zakona), a kao jedan od uslova propisana je saglasnost oba supružnika. Svrha nagodbe jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poništenja braka, odnosno da se sporazumom utvrdi vršenje roditeljskog prava i deoba zajedničke imovine.

Mladi Pro Bono