Dobar dan postovani, Posedujem agenciju za konsalting i usluge… Vec duze vreme(zadnje dve godine) posao mi ne ide nikako i nisam uspeo da napravim nikakav finansijski dobitak te stoga nisam ni u mogucnosti da vratim drzavi pare za za porez i ostale troskove koji se namecu pred mene…. Ne bezim od toga da vratim sve ali samo zelim da znam kako bih mogao i na koji nacin da pokusam da ne dodjem u situaciju krivicnog dela(ako je to krivicno delo) i da pokusam da nadjem model i nacin da ako mogu na rate ili nekako da to regulisem u nekom vremenskom periodu…

Poštovani,

Kao poreska krivicna dela okarakterisana su sledeca: Neuplacivanje poreza po odbitku, Poreska utaja, Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole, Nedozvoljen promet akciznih proizvoda i nedozvoljeno skladištenje robe.

Iz Vašeg pitanja nije sasvim jasno šta ste Vi preduzeli povodom placanja poreza i drugih dažbina, te Vam ne možemo sa sigurnošcu reci, ali cini se da postoje elementi dela Poreske utaje, ako se radi o tome da niste podneli poreske prijave za poreze koji ste dužni da platite. Dostavljamo Vam tekst clana 229. Krivicnog zakonika kako biste sami utvrdili da li cinite radnju ovog krivicnog dela:

“(1) Ko u nameri da potpuno ili delimicno izbegne placanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stecenim prihodima, o predmetima ili drugim cinjenicama koje su od uticaja na utvrdivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slucaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito steceni prihod, odnosno predmete ili druge cinjenice koje su od uticaja na utvrdivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi nacin prikriva podatke koji se odnose na utvrdivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze cije se placanje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara,
kaznice se zatvorom od šest meseci do pet godina i novcanom kaznom.

(2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog clana cije se placanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara,
ucinilac ce se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novcanom kaznom.

(3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog clana cije se placanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara,
ucinilac ce se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novcanom kaznom.”

Dakle, vidite da je za osnovni oblik ovog dela, iz stava 1 potrebno da iznos neprijavljenog poreza prelazi 150.000 dinara, a u protivnom ne postoji ovo krivicno delo. Ipak, i u tom slucaju Vaše neplacanje poreza u krajnjoj liniji može rezultovati postupkom prinudne naplate poreza, u kom ce Poreska uprava naplatiti porez prodajom imovine koja pripada Vašem d.o.o.-u.

Postoji jedna mogucnost za odlaganje placanja poreskog duga koja je predvidena clanom 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji:

Clan 73

Poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimicno, odložiti placanje poreskog duga, pod uslovom da placanje poreskog duga na dan dospelosti:

1) za poreskog obveznika predstavlja, odnosno predstavljace neprimereno veliko opterecenje;

2) nanosi, odnosno nanece bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Uslove iz stava 1. ovog clana bliže ureduje Vlada.

O odlaganju placanja poreskog duga, po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog clana, odlucuje:

1) ministar ili lice koje on ovlasti – na osnovu pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika – osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;

2) gradonacelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi cija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom.

Odlukom iz stava 3. ovog clana može se odobriti jednokratno odlaganje ili placanje poreskog duga na rate, ali najduže do 24 meseca.

Odluka iz stava 3. ovog clana mora da sadrži obrazložene razloge zbog kojih se odlaganje odobrava.

Odlaganje placanja poreskog duga iz st. 1. do 3. ovog clana vrši se potpisivanjem sporazuma izmedu Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno rešenjem Poreske uprave.

Izuzetno, ako podnosilac zahteva za odlaganje placanja poreskog duga, koji ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog clana, kao sredstvo obezbedenja naplate ponudi neopozivu bankarsku garanciju ili menicu avaliranu od strane poslovne banke, na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga cije se placanje odlaže, lice iz stava 3. ovog clana može odluciti da se poreskom obvezniku odobri odlaganje placanja poreskog duga na nacin iz stava 4. ovog clana.

 

Vaš Mladi Pro Bono