Poštovana,
Prema odredbi čl. 10. Zakona o nasleđivanju, ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi) ako ih ima. Naslednik se moze odreći nasleđa samo u svoje ime( čl. 213. st. 2.) U Vašem slučaju, kako se Vaša tetka odrekla svog naslednog dela, njena ćerka je trebalo biti pozvana da nasledi ostavioca, pa bi se kao naslednici pojavili Vaš otac i tetkina ćerka.
Takođe, to što je ona u trenutku ostavinskog postupka bila punoletna nije od značaja, obzirom da odredba čl. 3. st. 2. Zakona o nasleđivanju kaže da čak i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti može naslediti ostavioca ako se rodi živo.
Prema važećem zakonu, pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva, time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.
Odredbom čl. 130. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku( pošto se zaostavština ne može više puta raspravljati).
Postoji situacija kada se Vaša sestra od tetke ne bi mogla smatrati naslednikom, naime ukoliko je Vaša tetka, prilikom odricanja od nasleđa, izjavila da se odriče nasleđa u korist Vašeg oca, smatra se da je to izjava o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela( i tada se primenjuju pravila o poklonu, čl. 216. Zakona o nasleđivanju), i Vi sada ne biste bili izloženi neprijatnostima. Nažalost, pretpostavljam da o tome nije reč, jer to niste napomenuli u Vašem pitanju.
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono