Poštovani, molim za savet. Otac mi je umro 2004. godine i ta ostavinska rasprava je rešena. Naslednici smo ja, majka i sestra. 2011. godine umire očev otac tj. naš deda i pošto je pokojni otac bio jedinac naslednici smo ja i sestra. Interesuje nas da li podležemo plaćanju poreza za ovo nasledstvo (u pitanju je seosko domaćinstvo) i pošto bi se sestra odrekla svog dela u moju korist koji je najbolji način da to uradi, a da se izbegne plaćanje istog? Ili je to neizvodljivo pošto nismo naslednici prvog reda. Unapred zahvalan.

Poštovani,

Prvi nasledni red čine deca ostavioca i bračni drug, i oni svi nasleđuju na jednake delove. Ako ostaviočevo dete ne može da nasledi (umre pre ostavioca, nedostojno je, da negativnu nasledničku izjavu) ostavioca nasleđuju potomci tog deteta dobijajući onaj deo koji bi dobilo njegovo dete da je moglo da nasledi-po načelu predstavljanja. Dakle, Vaša sestra i Vi ste naslednici prvog naslednog reda u odnosu na ostavioca (Vašeg dedu).

Član 21 stav 1. tačka 1 Zakona o porezima na imovinu propisuje da naslednici prvog naslednog reda ne plaćaju porez na nasleđe. Takođe, član 21 stav 1. tačka 4 istog zakona propisuje da porez na nasleđe i poklon ne plaća poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik – poklonodavac odrekao nasleđa.

Obzirom da se prema članu 216. Zakona o nasleđivanju odricanje u korist određenog naslednika smatra izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela (na koje se primenjuju pravila o poklonu) i da ste vas dvoje jedini naslednici u prvom naslednom redu, potrebno je da se Vaša sestra odrekne svog naslednog dela u Vašu korist pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine i Vi ćete u potpunosti biti oslobođeni plaćanja poreza na nasleđe i poklon.

Srdačno,

MLADI PRO BONO