Poštovani, moja sestra i ja imamo po 1/4 porodične kuće (nasleđene od pokojnog oca) u kojoj i živimo, a stric 1/2. Stric se pre 9 godina ponovo oženio, nema dece ni iz prvog ni iz drugog braka. Pre mesec dana je preminuo. Napominjem da je u pitanju porodična kuća i da je rođena sestra mog oca i strica živa. Koja su prava moje sestre i mene? Šta se dešava u slučaju da postoji testament u korist njegove žene? Unapred hvala na odgovoru

Poštovana,

Kada je u pitanju nasleđivanje na osnovu zakona, svi naslednici se grupišu u nasledne redove. Između naslednih redova postoji princip isključivosti i sledoreda, tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i bračni drug i svi nasleđuju na jednake delove. Međutim, ako ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu. Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug, ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostaviočev bračni drug nasleđuje jednu polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji, tako da svakom od njih pripada po četvrtina. Dakle, Vaša strina će imati pravo da nasledi jednu polovinu zaostavštine (koju, kako kažete, čini polovina porodične kuće), Vaša tetka jednu četvrtinu, a Vi i Vaša sestra po jednu osminu zaostavštine.

Važno je napomenuti da bračni drug ima i jedno sasvim specifično pravo na povećanje naslednog dela kada nasleđuje u drugom naslednom redu. Međutim, ovo pravo pripada samo onom bračnom drugu koji nema nužnih sredstava za život, pri čemu on može u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici. Pored ovog osnovnog uslova, sud će posebno ceniti i druge okolnosti (dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga,  imovno stanje i sposobnost za privređivanje bračnog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavštine). Takođe, i kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, bračni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

Takođe, Zakon poznaje i mogućnost smanjenja naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu ako ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine (što je slučaj kod Vašeg pokojnog strica) i ako zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vreme (pojam „duže vreme“ je pravni standard i tumači se od slučaja do slučaja pri čemu se naravno ne ceni samo njegova vremenska dimenzija već se sagledava celokupna situacija sa akcentom na načelu pravičnosti). Dakle, Vi (kao i Vaša sestra i Vaša tetka) možete u roku od godinu dana od smrti ostavioca podneti zahtev za smanjenje naslednog dela bračnog druga ostavioca do jedne četvrtine. Smanjenjem naslednog dela supružnika uvećava se nasledni deo samo onog naslednika koji je postavio zahtev za smanjenje

Sve do sada navedeno će važiti ako ostavilac nije sačinio testament. Ako je Vaš stric sačinio testament u korist svoje supruge, ona će naslediti celokupnu zaostavštinu (postaće vlasnik jedne polovine kuće koja je pripadala njemu).

Srdačno,

MLADI PRO BONO