Poštovani,
Izneto činjenično stanje ukazuje na sledeće:
Porodični zakon u članom 73 i 154 izričito utvrđuje da roditelji imaju dužnost da izdržavaju svoju decu, kao i da maloletna deca imaju pravo na izdržavanje od svojih roditelja.
Visina izdržavanja je se određuje prema potrebama dece i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Visina izdržavanja se može uvek izmeniti ako se promene one okolnosti koje su bile od značaja za donošenje odluke o visini izdržavanja.
Poverilac izdržavanja ima pravo da zahteva i sve dospele obroke izdržavanja za period od godinu dana unazad od podnošenja tužbe.
Porodični zakon svojim normama, imajući u vidu posebnu osetljivost i posebnu zaštitu maloletn dece, zakonsko izdržavanje uređuje na imperativan način, stvarajući obavezu izdržavanja onim licima koje su po samom zakonu dužna da izdržavaju decu i koje se oni ne mogu odreći. Izdržavanje je posebno zaštićeno kako odredbama Porodičnog zakona tako i odredbama koje uređuju parnični i izvršni postupak.
Lice koje kome je obaveza zakonskog izdržavanja utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno, a ne postupa po takvoj odluci ili poravnanju, čini krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195 stav 1 Krivičnog Zakonika Republike Srbije.
Imajući u vidu prethodno opravdan je stav da je sudski postupak za ostvarivanje prava na izdržavanje, pored činjenice da je posebno hitan, definitivno je i jedini siguran i pravi način za ostvarivanje ovog prava.
Pored toga pravila izvršnog postupka omogućavaju da se radi nemirenja duga iz zakonskog izdržavanja izvršenje sprovede i na onim predmetima izvršenja na kojima bi po pravilima Zakona o izvršenju i obezbeđenju to bilo zabranjeno.
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono