Poštovana,
Vi i Vaš muž ste kuću, pretpostavljamo, izgradili zajedničkim sredstvima u toku trajanja vanbračne zajednice. Prema Porodičnom zakonu, član 191 – imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja vanbračne zajednice predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a na imovinske odnose vanbračnih partnera se primenjuju pravila koja važe za imovinske odnose bračnih partnera ( ovo napominjemo samo jer pretpostavljamo da ste kuću stekli u toku trajanja vanbračne zajednice, znamo da ste bili kasnije u braku). Kada govorimo o zajedničkoj imovini, pa čak i da je nepokretnost upisana samo na ime jednog od partnera, važi zakonska pretpostavka da je upisana na oba partnera i da svako od njih ima 1/2 idealnog dela na toj nepokretnosti. Dakle, Vaša je 1/2 idealnog dela kuće koju ste pomenuli, i onda ne može da bude predmet nasledjivanja na ostavinskoj raspravi. Nasledjuje se, dakle, samo 1/2 kuće koja je pripadala Vašem suprugu.
Ko je pozvan da nasledi vašeg supruga po zakonu? Niste pomenuli da je iza Vašeg supruga ostao testament, a kada nema testamenta, nasleđuje se po zakonu.
Pošto nemate dece, Vi i roditelji ostavioca, kao i potomci tih roditelja, imaju pravo da naslede i to na sledeći način: Vi, kao bračni drug, imate pravo na 1/2 celokupne zaostavštine ostavioca, a drugu polovinu dele roditelji. Svaki roditelj, ako su oba živa, bi, dakle, dobio po 1/4 zaostavštine. Pominjete samo majku ostavioca, pa pretpostavljamo da otac više nije živ. U tom slučaju, očeva 1/4 bi prešla na njegovog potomka, tj brata vašeg supruga.
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono