Poštovani,
Vaši su podaci delom netačni,nepotpuni i nedovolni za precizniji odgovor,ali na osnovu datog mogu da izvučem sledeće:
radi se o krivičnom delu protiv bezbednosti javnog saobraćaja regulisano glavom 26 KZ Srbije,preciznije,radi se o krivičnom delu ugrožavanja javnog saobraćaja iz člana 289 navedenog zakona,a ne iz člana 236 KZ koji sankcioniše kr.delo pruzrokovanje lažnog stečaja.
Ovaj član sankcioniše nepridržavanje saobraćajnih propisa koji dovedode u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima,pa usled toga nastupi laka telesna povreda ili se prouzrokuje imovinska šteta veća od 200.000 din.
Znači,da je uslov za krivičnu odgovornost nastupanje lake telene povrede kod nekog od učesnika i nastupanje štete u navedenom iznosu,što znači ako nema navedene povrede i naznačene štete to postaje predmet prekršajnih propisa.
Ako su nastupile teže posledice od navedenih to je regulisano članom 297 navedenog zakona,a sankcije su daleko veće.
Krivičnu prijavu podnosi policija javnom tužiocu po svojoj proceni.Mada ona može nekad da uputi tužiocu samo zapisnik sa uviđaja i da ostavi na volju tužiocu da on odluči protiv koga će pokenuti krivični postupak.
Ovde se najverovatnije radi o povredi propisa iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima,tačnije člana 50 koji reguliše polukružno okretanje na putu,gde se ističe gde vozač ne sme vršiti polukružno okretanje vozila:u tunelu,na mostu.vijaduktu,podvožnja-ku,nadvožnjaku,u uslovima smanjene vidljivosti,na mestu nedovoljne preglednosti,kao i na delu puta koji nema dovoljnu širinu za ovi okretanju.
Sem navedenog sa ovim je povezan i član 32 navedenog zakona,koji u stavu 2 ističe da vozač ne može preduzeti nije radnju na putu,ako se ne uveri da to može da uradi na bezbedan način,što znači da ne sme svojom radnjom ugroziti i druge učesnike u saobraćaju,što se inače često dešava.
U vašem slučaju,možde niste dovoljno procenili udaljenost drugih učesnika u saobraćaju i vreme za koje vam je bilo potrebno da izvršite tu radnju.Možda je policija zbog toga i protiv vas podnela krivičnu prijavu a javnom tužiocu nisu jasni svi podaci,pa ima pravo da zatraži dodatne informacije.
Ako vas poziva javni tužilac to ne može biti sud,već samo javno tužilaštvo,jer su ove ustanove posebno odvojene,iako se tehnički često nalaze u istoj zgradi.
Ako vas on poziva to je faza pretkrivičnog postupka,a on odlučuje da li će podneti zahtev za spovođenje istrage,stavljanje optužnog predloga ili podizanje optužnice,u zavisnosti od visine zaprećene sankcije.
Advokat, Trifun Drobnjak