Poštovani,
Postupak za raspravljanje zaostavštine se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo (član 89 stav 1 Zakona o nasleđivanju). Matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih je dužan da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu (član 92 stav 1).
Međutim, moguće je da zainteresovana stranka (naslednik, poverilac, legatar, izvršilac zaveštanja ili neko drugo lice), dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način, praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka.
Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud). Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine (član 88 Zakona o vanparničnom postupku). Ukoliko sud utvrdi da u sastavu zaostavštine nema nepokretnosti, a naslednici ne zatraže vođenje ostavinskog postupka, postupak se neće ni voditi.
Kada je reč o drugom delu Vašeg pitanja, naveli ste da Vaš pokojni brat u trenutku smrti nije imao naslednike prvog naslednog reda (bračni drug i potomci), te se primenjuju pravila drugog naslednog reda. Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo Kako ni Vaši roditelji nisu živi, Vi ćete naslediti jednu polovinu zaostavštine, a drugu polovinu naslediće deca Vašeg drugog brata na jednake delove.
Obrazac za pokretanje ostavinskog postupka sa spiskom potrebne dokumentacije možete preuzeti na našem sajtu: https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/nasledno-pravo/pokretanje-ostavinskog-postupka/
Srdačno,
MLADI PRO BONO