Poštovani, živim sa suprugom i detetom. Živimo u kući koja predstavlja ortačku gradnju. Vlasnik jedne polovine je tast. Kuća ima tri nivoa, i tri stana. U jednom stanu živi tast, u drugom supruga dete i ja, a u trećem tašta. Tast i tašta su razvedeni, tašta ima pravo doživotnog stanovanja u stanu u kome trenutno živim sa porodicom. Pitanje je, da li tast ima zakonski osnov da suprugu (svoju ćerku) testamentom praktično istera iz kuće tj. da kuću ostavi UNICEF-u? Supruga i ja nemamo nikakvu nekretninu u vlasništvu. Ukoliko se testamentom kuća ostavi nekom drugom, mi ćemo praktično biti prinuđeni da ostanemo bez mogućnosti stanovanja. Da li je takva situacija pravno izvodljiva? Hvala unapred na odgovoru.

Poštovani,

iz situacije koju ste opisali, izvodi se zaključak da je Vaš tast jedini vlasnik sva tri stana koje ste pomenuli. Ukoliko je to tačno, on može testamentom raspolagati sa sva tri stana po sopstvenoj volji. Međutim, Vaša supruga bi u tom slučaju imala položaj nužnog naslednika. To znači da bi ona nakon smrti njenog oca (u slučaju da bude izostavljena iz testamenta), imala pravo na nužni deo, što iznosi jednu polovinu dela koji bi joj pripao po zakonskom redu nasleđivanja (u slučaju da testament ne postoji). Pod pretpostavkom da je ona jedini zakonski naslednik, kako ste i naveli, nužni deo bi iznosio polovinu vrednosti sva tri stana. Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo). Međutim, na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo). Dakle, Vaša supruga bi mogla da zahteva da joj umesto novčane protivvrednosti, pripadne deo nepokretnosti kojima je ostavilac raspolagao testamentom. Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja (u ostavinskom postupku, nakon smrti ostavioca).

Mladi Pro Bono