Poštovani,
Vaš deda se tereti za izvršenje krivičnog dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i promet oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 KZ, koji inkriminiše lice koje neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
U Vašem pitanju ste više dali opis njegovog zdravstvenog stanja i dijagnozu umesto da nam opišete okolnosti i činjenice pod kojima je izvršeno krivično delo koje mu se stavlja na teret.
U nedostatku informacija o konkretnom slučaju, ovo su sledeće odredbe Zakona o krivičnom postupku koje se tiču saslušanja optuženog i toka glavnog pretresa.
Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za ime i prezime, matični broj, nadimak, ako ga ima, ime i prezime roditelja, devojačko porodično ime majke, gde je rođen, gde stanuje, dan, mesec i godinu rođenja, čiji je državljanin, kojeg je zanimanja, kakve su mu porodične prilike, da li je pismen, kakve je škole završio, kakvog je imovnog stanja, da li je, kad i zašto osuđivan, da li je i kad je izrečenu kaznu izdržao i da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivično delo.
Okrivljeni će se poučiti da je dužan da se odazove pozivu i da odmah saopšti svaku promenu adrese ili nameru da promeni boravište, a upozoriće se i na posledice ako po tome ne postupi. Zatim će se okrivljenom saopštiti prava koja ima u krivičnom postupku, kazaće se zašto se okrivljuje, osnovi sumnje koji stoje protiv njega, sudija će mu objasniti da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja (da se brani u toku postupka ćutanjem), pa će ga na kraju pozvati da, ako to želi, iznese svoju odbranu.
Okrivljenom odn. optuženom koji to zahteva, omogućiće se da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, optužni predlog, zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka i zahtev za sprovođenje istrage i druge podneske u spisima predmeta.
Okrivljeni se saslušava usmeno. Okrivljeni ima pravo da se pri saslušanju koristi svojim beleškama. Prilikom saslušanja okrivljenom će se omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve činjenice koje mu služe za odbranu.
Kad okrivljeni završi svoj iskaz, postaviće mu se pitanja ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrečnosti i nejasnosti u njegovom izlaganju.Okrivljeni se saslušava sa pristojnošću i uz puno poštovanje njegove ličnosti.
Okrivljeni ima pravo na branioca u postupku, a može biti saslušan u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna, ako branilac nije prisutan iako je uredno obavešten o saslušanju, a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od časa kad je poučen o ovom pravu, osim u slučaju obavezne odbrane.
Ako je postupljeno protivno odredbma koje regulišu pravo na odbranu ili okrivljeni nije poučen o pravima koja ima u toku krivičnog postupka, ili ako izjave okrivljenog o prisustvovanju branioca nisu ubeležene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.
Tokom slaslušanja okrivljenom treba postavljati pitanja jasno, razgovetno i određeno, tako da ih može potpuno razumeti. U saslušanju se ne sme polaziti od pretpostavke da je okrivljeni priznao nešto što nije priznao, niti se smeju postavljati pitanja u kojima je već sadržano kako na njih treba odgovarati.
Okrivljeni može biti suočen sa svedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Suočeni će se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga što su iskazali. Tok suočenja i izjave pri kojima su suočeni konačno ostali sud će uneti u zapisnik.
Predmeti koji su u vezi sa krivičnim delom (kao što je taj oduzeti ručno pravljeni pištolj) ili koji služe kao dokaz pokazaće se okrivljenom radi prepoznavanja, pošto ih prethodno opiše. Ako se ovi predmeti ne mogu doneti, okrivljeni se može odvesti na mesto gde se oni nalaze.
Iskaz okrivljenog unosi se u zapisnik u obliku pripovedanja, a postavljena pitanja i odgovori na njih uneće se u zapisnik samo kad se odnose na krivičnu stvar. Okrivljenom se može dozvoliti da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik.
Saslušanje okrivljenog obaviće se preko tumača u slučajevima predviđenim zakonikom o krivičnom postupku. Ako je okrivljeni gluv, postavljaće mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvaće se da pismeno odgovara. Ako se saslušanje ne može obaviti na ovaj način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa okrivljenim može sporazumeti.
Predsednik veća otvara zasedanje i objavljuje predmet glavnog pretresa i sastav veća. Zatim utvrđuje da li su došla sva pozvana lica, pa ako nisu, proverava da li su im pozivi uručeni i da li su svoj izostanak opravdala.
Ako na glavni pretres, koji je zakazan na osnovu optužnice javnog tužioca, ne dođe javni tužilac ili lice koje ga zamenjuje, glavni pretres će se odložiti. Ako je optuženi uredno pozvan, a ne dođe na glavni pretres niti svoj izostanak opravda, veće će narediti da se prinudno dovede. Ako se dovođenje ne bi moglo odmah izvršiti, veće će odlučiti da se glavni pretres ne održi i narediti da se optuženi na idući pretres prinudno dovede. Ako do privođenja optuženi opravda izostanak, predsednik veća će opozvati naredbu o prinudnom dovođenju.
Kad je predsednik veća utvrdio da su na glavni pretres došla sva pozvana lica, ili kad je veće odlučilo da se glavni pretres održi u odsustvu nekog od pozvanih lica, ili je ostavilo da o tim pitanjima docnije reši, pozvaće predsednik veća optuženog i od njega uzeti lične podatke da bi utvrdio njegovu istovetnost.
Optuženog će predsednik veća upozoriti da pažljivo prati tok glavnog pretresa i uputiće ga da može iznositi činjenice i predlagati dokaze u svoju odbranu, da može postavljati pitanja svedocima i veštacima, stavljati primedbe i davati objašnjenja u pogledu njihovih iskaza.
Predsednik veća će pročitati na početku pretresa optužnicu i upitaće optuženog da li je razumeo optužbu. Ako se predsednik veća uveri da optuženi nije razumeo optužbu, ponovo će mu izložiti njenu sadržinu na način da je optuženi najlakše može razumeti. Posle toga, predsednik veća će upitati optuženog da li priznaje da je učinio krivično delo za koje je optužen i pozvati ga da se, ako to želi, izjasni o optužbi i iznese svoju odbranu. Optuženi nije dužan da se izjasni o optužbi niti da iznosi svoju odbranu.
Zbog lošeg zdravstvenog stanja okrivljenog sud će sigurno imati u vidu ovu situaciju tokom održavanja glavnog pretresa i daljeg toka postupka i doneti konkretna rešenja kako da se okrivljenom, koji je stariji čovek i vidno narušenog zdravlja, olakša tok krivičnog postupka i kako da se utvrdi činjenično stanje a sve radi donošenja odgovarajuće odluke protiv okrivljenog.
Saša Milosavljević, dipl. pravnik