Poštovana,
Vi ste, kao ćerka ostavioca, naslednik prvog naslednog reda i celokupnu zaostavštinu nasleđujete u jednakim delovima sa ostalom decom ostavioca i njegovom suprugom. Zakon o vanparničnom postupku propisuje da se ostavinski postupak pokreće po službenoj dužnosti, čim sud sazna da je neko lice umrlo (član 89 stav 1). Međutim, to se u praksi retko primenjuje. Ostavinski postupak započinje zahtevom za pokretanje ostavinskog postupka, koji nadležnom sudu može podneti bilo koji od naslednika. Tako da Vi možete podneti zahtev za pokretanje ostavinskog postupka u kome ćete navesti naslednike i imovinu ostavioca.
Ukoliko je ostavinski postupak već pokrenuo neki od naslednika i nije Vas prijavio, možete se uključiti u postupak tako što ćete obavestiti sud da ste i Vi jedan od naslednika ostavioca. Da li je ostavinski postupak već pokrenut možete pokušati da saznate u pisarnici suda koji je nadležan da vodi ostavinski postupak iza ostavioca. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud). Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine (član 88 Zakona o vanparničnom postupku).
Neprijavljivanje naslednika u ostavinskom postupku nije krivično delo i ostavinski postupak kojim se zaostavština deli između prijavljenih naslednika može se okončati rešenjem i kada jedan od naslednika, za kojeg sud ne zna, ne učestvuje u istom. Međutim, pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva (član 221 Zakona o nasleđivanju). Tako da, u slučaju da ostavinska rasprava bude okončana bez Vas, Vi ne gubite pravo da u bilo kom trenutku zahtevate svoj deo nasleđa.
Mladi Pro Bono