Poštovani,
Iz Vašeg pitanja, nije apsolutno jasno o kojoj se vrsti „poslovnog poteza“ većinskog akcionara, pa ćemo Vam predočiti sledeće mogućnosti- ukoliko se radi o povredi posebnih dužnosti prema društvu, prostoj nesaglasnosti manjinskih akcionara sa nekom odlukom, ili nezakonitoj skupštinskoj odluci;
Prema našem pravu, određena lica imaju posebne dužnosti prema društvu (a tu spadaju i akcionari sa preko 25% akcija sa pravom glasa).Primarno ovlašćeno za podizanje tužbe za zaštite interesa društva protiv lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu je samo društvo, ali ako društvo ne podigne tu tužbu, ovlašćeni su i manjinski akcionari. Manjinski akcionari imaju pravo na podizanje derivativnih tužbi za društvo radi zaštite interesa samog društva u slučajevima propisanim zakonom. Kapital cenzus u našem pravu je 5%, što znači da je potrebno da imaoci bar 5% akcija zajedno podignu tužbu.
Postoji nekoliko dužnosti prema društvu čije kršenje od strane lica sa posebnim dužnostima prema društvu može povući mogućnost tužbe, ili od samog društva, ili od strane manjinskih akcionara. To su opšta fiducijarna dužnost- rad u interesu društva (čl. 63. Zakona- lica sa posebnim dužnostima treba da izvršavaju svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, i u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu društva), dužnost izbegavanja sukoba interesa, dužnost čuvanja poslovne tajne, dužnost nekonkurencije društvu. Precizne definicije ovih instituta možete pronaći u Zakonu o privrednim društvima, počev od člana 60. Vi ste u pitanju naveli da Vas zanima zaštita od „poslovnih poteza“ većinskog akcionara, pa pod pretpostavkom da su ti potezi objektivno štetni, mogli bi biti podvedeni pod kršenje neke od ovih dužnosti prema društvu.
Posle opisa svake od ovih dužnosti, u Zakonu sledi tužba koja se može podneti za kršenje tih dužnosti. Kao što smo već rekli, primarno nadležno da podnese te tužbe je samo društvo, ali to može učiniti i najmanje 5% akcionara. Takva tužba koju podižu akcionari u svoje ime a za račun društva, naziva se derivativna tužba, institut sadržan u članu 79. Uslovi za podizanje tužbe su da akcionari koji žele da je podignu:
1) poseduju udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, nezavisno od toga da li je osnov za podnošenje derivativne tužbe nastao pre ili nakon sticanja svojstva člana društva;
2) ako su pre podnošenja derivativne tužbe pisanim putem zahtevali od društva da podnese tužbu po tom osnovu, a taj zahtev je odbijen, odnosno po tom zahtevu nije postupljeno u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Dakle, potrebno je da prvo tražite od društva da podigne tužbu, budući da je ono primarno ovlašćeno, te ako ono ne podigne tužbu u roku od 3o dana od zahteva, vi je možete podići.
Ono što još treba naglasiti jeste da se institut posebnih dužnosti prema društvu, i tužbe ustanovljene za njihovo kršenje, postoje radi zaštite od objektivno loših poteza po interese društva i njenih akcionara- zbog nedelovanja u najboljem interesu društva.
—
Ukoliko se ne radi o nekom eklatantnom slučaju povrede dužnosti, već se radi samo o nesaglasnosti sa nekom odlukom koja nije po volji manjinskih akcionara, onda Vam stoje na raspolaganju samo sredstva koja su u našem Zakonu sadržana u glavi pod nazivom Prava nesaglasnih akcionara, počev od člana 474., gde se nesaglsanim akcionarima daje pravo da traže otkup svojih akcija od društva, u slučaju nesalgasnosti sa odlukama o:
1) o promeni statuta društva kojom se umanjuju njegova prava predviđena statutom ili zakonom;
2) o statusnoj promeni;
3) o promeni pravne forme;
4) o promeni vremena trajanja društva;
5) kojom se odobrava sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti;
6) kojom se menjaju njegova druga prava, ako je statutom određeno da akcionar iz tog razloga ima pravo na nesaglasnost i na naknadu tržišne vrednosti akcija u skladu sa ovim zakonom;
7) o povlačenju jedne ili više klasa akcija sa regulisanog tržišta, odnosno multilateralne trgovačke platforme u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
—
Treća mogućnost jeste mogućnost pobijanja odluka skupštine. Pravo na pobijanje odluke- član 376:
Jedan ili više akcionara koji su imali pravo na učešće u radu sednice skupštine mogu tužbom nadležnom sudu pobijati odluku donetu na toj sednici skupštine i tražiti naknadu štete ako:
1) ta sednica skupštine nije bila sazvana u skladu sa ovim zakonom i statutom;
2) je taj akcionar od strane društva ili uz znanje bilo kog direktora ili člana nadzornog odbora bio onemogućen da učestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta;
3) odluka skupštine iz drugih razloga nije doneta u skladu sa ovim zakonom, statutom ili poslovnikom skupštine;
4) je odluka skupštine suprotna zakonu ili statutu;
5) bilo koji akcionar vršenjem svog prava glasa ima nameru da za sebe ili treće lice pribavi korist na štetu društva ili drugih akcionara kroz donošenje ili izvršenje te odluke;
6) u drugim slučajevima u skladu sa ovim zakonom.
užba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku skupštine, odnosno od dana registracije ako je odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, ali ne kasnije od tri meseca od dana kada je odluka doneta.
Pravo na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana nema akcionar koji je:
1) prestao da bude akcionar društva nakon dana akcionara;
2) glasao za predloženu odluku, ako je tu činjenicu moguće dokazati uvidom u zapisnik sa sednice ili izveštaj komisije za glasanje;
3) prisustvovao sednici, ako odluku pobija u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana.
Ako tokom postupka po tužbi iz stava 1. ovog člana tužilac prestane da bude akcionar društva, nadležni sud će odbaciti zahtev za poništaj odluke, a odlučiti o zahtevu za naknadu štete ako je takav zahtev postavljen.
Ono što još treba naglasiti, a u vezi je sa dejstvom akata prema 3. licima iz Vašeg pitanja- je da sudska odluka o pobijanju odluke skupštine ne deluje prema trećim savesnim licima, što znači da ona zadržavaju koristi koje su stekla na osnovu te odluke.
Vaš Mladi Pro Bono