Poštovani,
Odredbom člana 23 tačka 1) Zakona o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, “Sl. list SRJ”, br. 42/2002 – odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011 i 57/2012 – odluka US) propisano je da porez na prenos apsolutnih prava plaća kod prenosa uz naknadu stvarnih prava na nepokretnostima iz člana 2 ovog zakona. S toga nema uticaja činjenica što je prodavac nasledio nepokretnost.
Prema članu 27. osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti.
Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u roku od 60 dana od dana prijema poreske prijave podnete u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. ovog zakona, odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti.
Ako poreski organ u roku iz stava 2. ovog člana ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti, poresku osnovicu čini ugovorena cena. Iz navedenog se može zaključiti da je momenat od kojeg se računa rok dan prijema poreske prijave ili dan saznanja nadležnog poreskog organa.
Iz navedenog je jasno da nakon roka u kojem nadležni poreski organ ima pravo da utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti iznosi poreska osnovica na koju se primenjuje poreska stopa ugovorena cena.
Vaše je pravo da tražite od nadležnog poreskog organa da Vam izdaju rešenje o utvrđenom porezu na prenos apsolutnih prava u skladu za prethodno navedenim zakonskim odredbama. Ovome u prilog ide i objašnjenje Ministarstva finansija i ekonomije (br. 413-00-00087/2002-04 od 19.3.2002. godine):
„Osnovicu poreza na prenos apsolutnih prava činiće ugovorena cena za apsolutna prava na predmetnoj nepokretnosti, samo ukoliko nije niža od tržišne vrednosti predmeta oporezivanja. To znači da osnovicu poreza na prenos apsolutnih prava čini tržišna vrednost, a ugovorena cena čini poresku osnovicu u sledećim slučajevima:
– kada je ugovorena cena veća od tržišne vrednosti;
– kada poreski organ propusti da u propisanim rokovima rešenjem utvrdi tržišnu vrednost predmeta oporezivanja.“
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono