Поштована, Законом о кривичном поступку РС („Службени гласник РС“ број 72/2009)од члана 556 до члана 561 је уређено питање Поступка за накнаду штете лица која су неосновано лишена слободе.
Члан 560. став 1 тачка 1) ЗКП-а предвиђа да право на накнаду штете припада лицу које је било у притвору а није дошло до покретања кривичног поступка, или је поступак
обустављен правноснажним решењем, или је правноснажном пресудом ослобођено од оптужбе или је оптужба одбијена, тачка 3) да ово право припада лицу које је услед грешке или незаконитог рада органа неосновано лишено слободе, или је задржано дуже у притвору или установи за издржавање казне или мере;
У члану 557 ЗКП-а је предвиђено да право на накнаду штете застарева за три године од дана правноснажности првостепене пресуде којом је окривљени ослобођен од оптужбе или којом је оптужба одбијена, односно правноснажности првостепеног решења којим је поступак обустављен, а ако је поводом жалбе решавао виши суд – од дана пријема одлуке вишег суда.
Пре подношења суду тужбе за накнаду штете, оштећени је дужан да се са својим захтевом обрати Министарству правде ради постизања споразума о постојању штете и врсти и висини накнаде.О постизању споразума о врсти и висини накнаде штете одлучује комисија Министарства правде. На следећем линку можете прочитати Правилник Комисије, као и преузети Пример захтева за накнаду штете итд: https://www.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/komisija-za-naknadu-stete-na-osnovu-odluke-ustavnog-suda-kojom-je-usvojena-ustavna-zalba.html
Ако захтев за накнаду штете не буде усвојен или по њему ова Комисија не донесе одлуку у року од три месеца од дана подношења захтева, оштећени може код надлежног суда поднети тужбу за накнаду штете. Ако је постигнут споразум само у погледу дела захтева, оштећени може тужбу поднети у погледу остатка захтева, а тужба за накнаду штете подноси се против Републике Србије.
Срдачно,
Бела Прендивој МЛАДИ ПРО БОНО