Poštovani,
prema odredbama Porodičnog zakona supružnici mogu na dva načina da okončaju bračnu zajednicu, oni imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu, a takođe svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.
Prvo rešenje sa sporazumnim razvodom braka je najeftinije, ne iziskuje duže trajanje sudskog postupka a i najbolji je za međusobne odnose supružnika. Sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.
Sporazum o vršenju roditeljskog prava u delu koji se tiče vršenja roditeljskog prava, može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava.
Postupak za razvod braka pokreće se predlogom za sporazumni razvod braka ili tužbom ukoliko odnosi ozbiljno i trajno poremećeni između supružnika.
Ukoliko se postupak za razvod braka pokrene tužbom pre nego što se počne sa postupkom, sud sprovodi postupak posredovanja i postupak mirenja.
Ako tužbu u bračnom sporu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu.
U bračnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supružnike ne može zastupati isti punomoćnik.
O naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.
Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.
Izdržavanje se određuje prema potrebama deteta i mogućnostima dužnika izdržavanja (roditelja), pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
Potrebe poverioca izdržavanja odn. deteta zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.
Mogućnosti dužnika izdržavanja odn. roditelja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.
Izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu.
Poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja.
Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.
Saša Milosavljević, diplomirani pravnik