Pоštоvаnа-i, zаnimа mе ukоlikо јеdаn оd supružnikа nаpišе ТЕSТАМЕNТ bеz znаnjа drugоg i u njеmu nаvеdе nаslеdnikе kојi su sаmо njеgоvi srоdnici, а nе i njеni (nеmајu zајеdničku dеcu)dа li је tај tеstаmеnt vаlidаn. Zаbоrаvih dа nаpоmеnеm dа је kоd оbоје supružnikа u pitаnju drugi brаk i u tај brаk је suprug unео svојu imоvinu kоја је prеdmеt tеstаmеntа. Hvаlа unаprеd.

Poštovani,

Osoba može sačiniti punovažan testament bez ičijeg znanja ili saglasnosti. Potrebno je samo da se ispuni forma koja je neophodna za konkretnu vrstu testamenta (o uslovima za punovažnost testamenta možete više pročitati na: https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/nasledno-pravo/testamenti-u-srbiji-kako-saciniti-punovazan-testament/. Testamentom se ne moraju obuhvatiti zakonski naslednici već se celokupna imovina može ostaviti nekom drugom, ali na taj način dolazi do aktiviranja pravila o povredi nužnog dela (u skladu sa čl. 39. i 40. Zakona o nasleđivanju). Ukoliko bi se sačinio takav testament kojim bi bračni drug ostavioca u potpunosti ostao bez naslednog dela, sigurno bi došlo do povrede prava na nužni deo i bračni drug bi morao u ostavinskom postupku zahtevati da mu se dosudi nužni deo. Dakle, testament će ostati punovažan, ali će se raspolaganja učinjena njim umanjiti za iznos nužnog dela.

Što se tiče režima zajedničke imovine, ostavilac može raspolagati samo sa onim delom imovine koji njemu pripada. Ukoliko bi putem testamenta raspolagao celokupnom zajedničkom imovinom, drugi supružnik bi imao pravo na deobu imovine i deo koji bi dobio tom deobom (to je najčešće ½ imovine stečene u braku, izuzev ako drugi supružnik ne dokaže da je njegov udeo u zajedničkoj imovini veći – čl. 180. Porodičnog zakona) bi u ptpunosti bio izuzet iz zaostavštine.

Vaš Mladi Pro Bono