Poštovani Protiv mene je podignuta optužnica za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz čl. 359 st. 2 u vezi st. 1 i 4 KZ u vezi čl. 61 KZ. Naime 20XX godine radio sam kao blagajnik u jednoj banci i isplatio dve stranke bez legitimisanja i bez njihovog prisustva. Naloge za isplatu mi je doneo kolega koji je odobrio te kredite, a potpisala ih je vlasnica jedne STR koja je zajedno sa kolegom optužena za produženo krivično delo prevara iz čl. 208. st. 3 u vezi st. 1 KZ u vezi čl. 61 i 33 KZ. Ja stvarno nisam znao da ona uzima kredite na ime svojih radnika, a za sebe. Kolega koji je odobrio te kredite je bio upoznat sa tim. On mi je doneo potpisane naloge za isplatu za koje je grafolog ustanovio da su falsifikovani, tj. potpisani od strane vlasnice STR a ne od radnika koji su navodno uzimali kredite. Ja sam samo kolegi dao novac, bez traženja lk. Stranaka pošto sam imao poverenja u kolegu. On je taj novac odneo kod njega u kancelariju, i dao ga vlasnici STR. Ja o svemu tome nisam ima opojima. Moja je greška što nisam tražio lične karte, ali nije bilo prvi put da se tako radi sa VIP klijentima. Danas mi je stigla optužnica, i ne znam šta da radim. Zvao sam jednog advokata koji za zastupanje na sudu traži XXXXX dinara za jedan izlazak pošto je to iz KZ. Šta mogu da očekujem, pošto i dalje radim u jednoj drugoj banci, i nikada nisam imao mrlju u svojoj karijeri. Unapred hvala na odvojenom vremenu,i mogućem odgovoru. P.S. Vrednost oba kredita je XXXXXX dinara.

Poštovani,

optuženi ste za kvalifikovani (teži) oblik KD zloupotrebe službenog položaja, s obzirom da osim ovih činjenice iz e-mail-a nemam uvid u samu optužnicu i navode i dokaze koje predlaže Javni tužilac, ne mogu Vam dati konkretan odgovor na sva postavljena pitanja.
Na osnovu onoga što ste napisali može se, na prvu loptu, doneti zaključak da niste postupali sa umišljajem odn. niste bili svesni da vršite zabranjeno protivzakonito delo i niste hteli njegovo izvršenje, a krivica je za ovo krivično delo bitan elemenat postojanja dela. Ali što se tiče nehatnog postupanja sa vaše strane to je već diskutabilno. Naime, krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.

Vi ste ovde naveli sledeće radio sam kao blagajnik u jednoj banci i isplatio dve stranke bez legitimisanja i bez njihovog prisustva. Naloge za isplatu mi je doneo kolega koji je odobrio te kredite, a potpisala ih je vlasnica jedne STR koja je zajedno sa kolegom optužena za produženo krivično delo prevare”, samim tim što ste isplatili dva klijenta bez prethodnog legitimisanja, štaviše bez njihovog ličnog prisustva u Banci Vi ste izvršili određene nedozvoljene radnje, prekoračili ste svoja ovlašćenja i granice službenog položaja, prekršili ste nešto što je jedna od Vaših osnovnih obaveza na radnom mestu gde ste upošljeni, činjenica da ste postupaili po nalogu svog kolege samo može indicirati na to da ste nehatno postupili jer ste i pethodno radili tako po nalogu kolege pa niste posumnjali u njegove loše namere, tj. u nameri da ošteti Banku i njene klijete, te možete isticati to u sudskom postupku kao olakšavajuću okolnost.

Ukoliko je kolega koji Vam je predao potpisane naloge  ujedno i nadređeni u Banci te ste bili dužni da po njegovom nalogu postupate onda Vam ova činjenica može ići u korist u smislu dokazivanja ovog nehata. Odnosno, kao što sam napomenuo iznad da ističete da ste postupali po nalogu nadređenog u Banci i da ste obavljali svoj posao, te da niste bili svesni da svojim postupkom zloupotrebljavate svoju službenu dužnost. U svakom slučaju radi se o ozbiljnom krivičnom delu i optužbama koje Vam se stavlja na teret, u slučaju da Vas osude zbog ovog krivičnog dela možete ostati i bez ovog posla koji sada obavljate u drugoj Banci.

Ja Vam u daljem postupku predlažem angažovanje advokata kao branioca u sudskom postupku ili pak da sa nekom službom besplatne pravne edukacije spremite svoju odbranu ukoliko odlučite da se branite sami. U svakom slučaju, koliko god angažovanje advokata delovalo kao skupa opcija on je neophodan. U vašem slučaju mišljenja sam da ne postoje uslovi za obaveznu odbranu (odn. dodelu advokata po službenoj dužnosti), jer iako ste okrivljeni da ste izvršili KD za koje je zaprećena kazna preko tri godine zatvora, istakli ste da ste zapošljeni i da imate redovna primanja te zbog toga možete biti odbijeni sa ovakvim zahtevom, ali u svakom slučaju možete podneti takav zahtev Sudu pa da pokušate da dobijete advokata koji bi Vas branio po službenoj dužnosti. Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim slučajevima ako to zahtevaju interesi pravičnosti okrivljenom će se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne može snositi troškove odbrane.

U svakom slučaju kao okrivljeni imate sledeća prava u sudskom krivičnom postupku:

1) da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razumete budete obavešteni o delu koje Vam se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavite može da bude korišćeno kao dokaz u postupku;

2) da ništa ne izjavite, uskratite odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznesete svoju odbranu, priznate ili ne priznate krivicu;

3) da se branite sami ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku;

4) da Vašem saslušanju prisustvuje branilac koga Vi angažujete ili koji Vam je dodeljen po službenoj dužnosti;

5) da u najkraćem mogućem roku budete izveden pred sud i da Vam bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku;

6) da neposredno pre prvog saslušanja pročitate krivičnu prijavu, optužnicu ili optužni predlog, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka itd;

7) da Vam se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;

8 ) da razmatrate spise i razgledate predmete koji služe kao dokaz;

9) da prikupljate dokaze za svoju odbranu;

10)da  se izjasnite o svim činjenicama i dokazima koji Vas terete i da iznosite činjenice i dokaze u svoju korist, da ispitujete svedoke optužbe i zahtevate da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u Vašem prisustvu ispitaju svedoci odbrane;

11) da koristite pravna sredstva i pravne lekove;

12) da preduzimate druge radnje kada je to određeno zakonikom o krivičnom postupku.

Saša Milosavljević, diplomirani pravnik